Branič

94

„Б Р А Н И Ч"

где је кривично 1 дело извршено, изгледа.че сасвим излишие. Додајмо још томе да ће бити често врло теш1Мо> водити истрагу, у земљи где је извршилац ухЕаћен, о кривичном делу које је учињено у иностраиству, каткада у једној удаљеној земљи. Али, има још и других сметњи мо!је се противе пошпуном. усвајању успанове коју сугерира гштање I. дневнога реда Конгреса. једна од најглавнијих је следећа. Поменута институција 56) захтевала би исто тако« да правоснажне кривичне пресуде буду извршн е у свима земљама: у про(т'ивнам ; 'случају не би се мотао потпуно постићи циљ коме се тежи код ове установе. Тако, претпостављамо, на пр., да је известан француски суд изрекао казну противу једног лица притвореног у Француској због кога од кривичних дела н.а која се односи питање I. и да је осуђено лице успело да побегне у иностранство: власт земље у којој би осуђено лице било ухваћеж> била би обавезна да изврши француску (правоснажну) пресуду и против општег правила да се кривичне пресуде сматрају као непостојеће (1пех181 ;ап1;8) изван територије земље где су изречене 6 ) бар у толико што оне не могу, за разлику од пресуда страних грађанских судова, добити егзекватуру у другој земљи. Јер, пошто би суд меота хапшења (у нашем' примеру француски 'суд) био, према тексту питања I., надлежан да суди таква кривична дела без обзира на место! њиховога извршења и држављанство извршиоца, из тога би, разуме се, излазило да би и пресуда тога 1 суда морала бити извршена — под претпоставком да то буде потребно! због бегства осуђенога — свуда тамо гдегод би осуђено лице било ухваћево< после бегства: применити овде правило па коме се кривиче пресуде могу извршивати само на територији земље чији судови су их данели значило би осТавити ту осуђено лице без казне, мада би се тицало ' једног од деликата предвиђених у питању I. Та међународна извршност (Готсе ехеси(;о1ге т1егпа(:тпа1е)' правоснажних пресуда донесених од суда надлежнога према пита Њ у I. т. ј. од суда места хватања имала би да буде везана' и за пресуде донеоене од једног с трааог суда1 протнв д р ж а вљанин,а државе где се тражи извршење. Тако) на пр.., један Француз је осуђен, у смислу институције из питања I., од енглескога суда али он побегне и склони се у своју земљуј, Француску: ако је пресуда енглескога суда постала правоснажна и ако би се њено извршење тражило у Француској, француске власти би се морале одазвати томе и над Французом извршити казну изречену против њега од стране једног страног

5б ) Т. ј. институција универзалне надлежности одређене местом хватања кривца. Примедба преводиоца в ) В. у истом смислу и § 483. ал. 2 новога Југословенскога Кривичнога Судскога Поступка од 16. Фебруара, 1929. Ипак се води рачуна о пресудама страних кривичних судова у случају поврата, § 76. ал. 3. Југословенскога Кривичнога Законика, под условима које предвиђа овај пропис, норма за критику с обзиром на разлоге због којих стране кривичне пресуде не могу бнти извршене изван државе где су изречене. В. још и § 8. Југословенскога Кривичнога Законика, нарочито прву алинеу.