Branič

ПРИНЦИПИ ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА У СКОРОЈ ПРОШЛОСТИ итд. 219

држава вије неутрална него позитивно заинтересована. Она! утиче на религиовну организацију и врши надзор над њевом управом. На1 привредном пољу ограничује се привредна слобода у односу према иностравству, настаје дакле заштита народне привреде или т. зв. пационалног рада позитивнам царинском и трговинаком политиком. У самој држави ограничава се слобода оЈбрта, заната, јер кзе тражи доказ способносги за њихово упражњавање или уводи систем концесија за многе позиве, где општи интерес тражи и|с!пуњење нарочитих услова у погледу личне способноети за дотични позив и стварних претпоставајка; за тим долази вођење надзора вад извесним гранама обрта. На с! о ц и ј а лн-ом пољу држава се меша у спољне услове рада у опште: прописује трајање времена рада, одмора, плаћање надница, места у којима се може радиги, мере безбедности за) раднике при раду. Уводи се т. зв. с о ц и ј а л н о осигурање као: заштита у случају болести, неспо)ао6ности за рад, услед несрећних случајева при раду, услед етарости. Сва! делаткост државна у циљу побољшања радничкога положаја означује 'С1е као сошијална п олитика. Млађи либерализам дакле кида са т. зв. привредним либерализмом. Истина проширење државне делатности ограничава сЛ1ободу кретања појединаца. Али ипак, начелНо, одржава се систем слободе грађана и правна држава начелно и даље постоји. Сваки акт власти мора се оанивати на за1кону и постоји претпоставка у корист личне слободе кретања. Закључци парламанта 1 о законима везани су за одобрење владаоца а акта извршие власти на премапотпис министра, који је одговоран парла.менту. Томе сиично и републикански устави садрже право владиног приговора против закључака парламента, а зависност владе од парламента тражи да постоји трајна слога између извршне и законодавне власти. Државни поглавар, монарх или преиседник републике, стоји као регулатор између вародног представништва и владе. Он моЖе водити рачуна о жељама оног првог оггпуштајући владу и по;стављајући нову; он може дати изгледа на успех влади одлажући скупштину или распуштајући је. У крајњем реду он се има о томе отарати да воља народа и рад владе остану у №ладу. Тако је државни поглавар изравњач несугласности, једна неутрална власт, роиуојг пеи!ге. Ради гарантије личних права појединаца у систему млађега либерализма нарочито се пази на изградњу п р а в о с у ђ а„ Њему се ставља у задатак да брани и штити не само' појединца према појединцу и државу од злочинаца и преступника (грађанско и кривично правосуђе) него и поје)динца према државним властима. Тога ради даје се приватнима право на вакнаду штете проузроковане им службеним поступцима државвих органа и уводи се суђење пред управним судо^вима. Ови су судови нарочите државне власти, састављене од судија и управних чиновника или из ових и независних лајика, на које се нојединци могу обратити због повреде или угрожавања јавних права од стране државне управе. *