Branič

БЕЛЕШКЕ

259

се зове градско поглаварство". ГЈронађено је, лакле, да је овај зоконски пропис рекао како ће се у будуће градске самоуправе звати, а није се обратила пажна на смисао и дух Закона нити, пак, на место где се § 96 налази, о чему говори и којој глави припада. Усвајањем неправи. ног назива учињена је једна велика грешка, која показује неразумевање посве приступачног и јасног законског текста, и површност при читању ис ог Стога Ј^емо наше схватање и кратко образложен е изложичи почињући од наслова Закона и базирају! и највише на правилном ч|'тању законских прописа. Закон од ' 2 јула, који I ма за предмет градске општине као самоуправна тела, зове се: Закон о градским општивта. Дакле почевши још од наслсва овога свог акта Законод?вац употреб Л)ав израз „градска општина", ла би томе остао доследан у целоме тексту, изузев што би понегде тај израз заменио т. ј идентификовгно само речју општина или град (пр. § 10, 11, 18- 0, 88 и др ). У главном, може се рећи, да је најчешће у 3 кону када је реч о градској општи! и као целини, као јединсгвеном правном лицу, употребљен израз градска општина, (тако: „Ор ани градске општине"... ,Градска општина има једног потпредседни а°... итд., али нигде у томе смислу није ни поменута реч поглаварство. Отуда је веома тешко и предпоставити да је Законодавац градске самоуправе хтео назвати градским поглаварствима употребивши реч поглаварство само на једном једином месту, и то у пропису, који специјално говори само о претседнику градске опцпине. § 10 у целости гласи: „Сваки град мора употребљавати печат на коме ће у средини бит државни грб, а унаокој. о име грида и надлештво". Из овога прописа јасно читамо: да ће на печату стајати име града, т. ј име градске општине, и надлештва, што значи да је предвиђено да ће свака градска општина имати више надлеш тава, те да у печату поред имена града стоји и које је надлештво. Тако на пример, градск општина ће имати из весну судску надлежност, као што су и раније имале, па ће се онда оделење градске општине, надлежно за решавање извесних спсрова, звати судско оделење; надлештво за трошарине звдће се, на пр., управа трошарине и д. Што се тиче § 96 и речевице његовог става првог, ко а реченица једино, као што је напред наведено, и

помиње градско поглаваргтво, морамо се обазрети прво на главу, којој овај пропис у Закону припада, па ћемо видети да је то глава V са насловом: „Надлежност градских органа". По логичности Законодавца и по смислу, којим своју вољу изражава, ми можемо очекивати да ће сви прописи овом главом обухва(-ени говорити само о надлежности и функцијама градских органа, али никако не би могли предпоставити да ћемо тек ту наћи пропис о називу градске самоуправе, а још мање да би то било у последњој реченици поменутога става. Питање назива самоуправних институција је једно од основних питања и као такво, природно, има се решити у почетним законским прописима, јер не можемо наћи ни један закон који своја основна питања решава у посебним, у специјалним пр писима. Стога је правно несхватљиво да се једном посебном пропису, који је поред тога и специјалан, да ка> актер општости ради регулисања основног питања, ма да је то основно питање тачно и јасно регулисано тамо где треба. Отуда је по нашем схватању, и према свему што је овде речено, монструозно начињен с правнога гледишта нови назив градске самоуправе, јер су § 96 и напред цитирана н егова р^ченица из става првсг апсопутно посебне и специјалне природе, пошто се ту говори само о претседнику градске општпне и његовим д жностима с наро читом напомевом: да се претседниково нацлештво, као врховно у једн ј градској општини, зове „градско поглачарство". Ради јасноће ми наводимо цео поменути став, који каже: „Претседник градске општине је претседник грчда у свима његовим односима и пословима. Он је и извршни орган градског већа и шеф целе градске администрације. Надлештво се зове градско поглаварство." Одавде излази јасно да је израз „градско поглаварство" назив само за врховно управно оделење, тј. за претседниково надлештво, а не им& целе градске самоуираве, која је, и ио новом Закону, аадржала своје 1р; ооитно ираиме са до^атком градска за разлику од сес скг самоуп^аве. На основу свега што смо напред изложили констатујемо: да назив градске самоуправе по Закон од 22 јула није градско поглаварство већ градска општина, па ће зато назив градских општина, са додатком појединих оделења у шаслу § 10, гласити на пр.: