Branič

214

„Б Р А Н И Ч'

ј а в но с т и. У изборима народиих представиика грађани учествују слободно а рад парламента приступачан је публици. Осим пога посто-ји слобода штам^пе, право на удруживање и држање збарова. Тиме се пак осигурава мо^гућност стал!не критике над радом народних представника. Изборно право је израз политичке слободе и лично права и стога има потпуно лични карактер. Глас се даје једном представнику, дамле једној познатој личности, ко 1 ја се смаггра погодном да да израза, при стварању државне воље, оопствевој вољи гласача. Стога је избор једна изјава' поверења, једно овлашћење без резерве, без инструкдија, без тако званог импе^ ративног мандата, без права опозивања за време трајања изборне периоде. То је амисао појединог избора у малим изборним срез)01ви!ма. Тако се разуме и систем посредног избора преко изборних П01верени1ка; првобит (Н|0 : бирач даје свој глас само лично познатим му и опробаним људима, који опет с:а своје стране преносе мандат, на основу свога личног поверења, људима к!0!ји им се чине погодним. Према томе могу, истина, постојати разии политички правци али не и п а р т и ј е као носиоци 1С !опСтвене моћи, ксЈе се увлаче између појединаца и њиховог представништва у парламенту. Такво изборно! право као право самоопредељења слободне политичке личности припада иСтима начелно) свима грађанима. Али св10!]ство грађанина!, држављанина, захтева постојање и з в есних претпоставака, коЈе кју јемство! за политичку слободу. Стога долазе у обзир само са м оста л ни људи. Уолед тога су искључени слуге, они који примају помоћ ка1о! сиромаси, често чак и радиици и намештеници. Ни женске се не сматрају као самосталне. У вези Са тим стоји јавно глаисање, које могу вршити само самостални људи. Изборно право, које предс!тавља учешће у стварању држајвне воље, може се везивати и за интарео који извесни слојеви или по1јединци имају за државу. При томе су мерОдавни: по!оед у непокретној имовини, капиитал, приход, школск101 обр:азовање, висина порезе која се плаћа и др. То се означује као ц е н з у с, дакле и з б О! р н о п р а в о зависно о д цензуса. Према томе изборно право! није, начелно!, у систему старијег либерализма ни опште ии једнако ни непо|средно< ни тајно. Пошто се бирају индивидуално људи од поверења, угледни, уважени, то је онда парламенат скуп индивидуалитета, који о законодавним питањима одлучују заједНички, расправљајући и саветујући се, да би стекли заједничмо! уверење. Образовање група у народном! предсгавништву, т. зв. ({)ракци]а, омупља једномишљенике, без обвезивања према спољњем свету и без чврсте партиоке везе. И утицај парламента на (састав, трајање и делатност в л а д е лежи у крајњој линији ва узајамном познавању и поверењу личн0!сти према личносИи, поред свега обзира на политичке мО!менте. Јасзно је дакле да се цело државно уређење старијега либерализма оснива на личнлстима и ка уза-