Branič

ПЕТА РЕДОВНА ГЛАВНА СКУПШТИНА САВЕЗА АДВ. КОМОРА 295

плаћањем члавских улога за дужи период од две године, а по ааиогу Коморе не поднесе преко Коморе молбу за одлагање плаћања редовној 1 Скупштини овоје Коморе или чијуј молбу за одлагање плаћања Скупштина одбије. Препоручује се Коморама да у иигересу заштите адвокатско/г сталежа строго поступају по овоме закључму. ♦ * Завршујући овај реферат, молим Скупштину да приступи дискусији, како би се по овом важном питању дошло до 1 што бољег и правилнијег решења.

Др. Матија Белић, адвокат у Ђакову АДВОКАТСКО ЗАСТУПАЊЕ ПРЕД ДУХОВНИМ СУДОВИМА Свети архијеријски сабор Српске православне цркве усвојио је дана 30 маја (12 јуна) 1933 године »П о с т у п а к з а судове у Српској православноЈ цркв и«. Промулгиран је у »Гласнику Српске православне патријаршије« бр. 44 и 45 од 8 децембра (25 новембра) 1933 г. Обавезну снагу добио је 1 септембра 1934. Тај »Судски поступак« прописује, 1) да пуномоћник странке, ако није адвокат, може странку заступати у с в и м судским радњама, осим покушаја мирења у припреммом поступку и осим случајева кад суд нареди лично саслушање странке (§ 62), 2) а ако је тај пуномоћник адвокат, о:нда он може за страше једино подносити писмене поднеске, али не може странке заступати на рочиштима (саслушашима и расправама), ни у припремном ни у главном поступку (§63 став 2), 3) пунамЈоћник, дакле и адвокат, мора бити православне вјере а Лзузетно може суд припустити и пугаомоћника неправославне вјере, а) ако у мјесту становања дотичне странке нема за тај посао споеобних православних лица, б) ако/ је то неправославно лице барем кршћавске вјере и ц) „мора« се одликовати побожним животом (§ 63 ст. 3). Код духОвних судова у брачним препорима треба разликовати два подручја важности њиховог судовања. Једно је властити дјелокруг с:а важношћу за црквено подручје и за савјест својих вјерских припадника, а друго је пренешени дјелокруг судовања са важношћу за државгао подручје. У брачним споровима држављана православне вјере и у неким случајевима мјешовитих бракова државни грађаески судови у највећему дијелу државе — осим у Војводини и Међумурју, у Словенији и Далмацији — нем(ају компетенцију да суде и услијед