Branič

НОВО НАЦИЈОНАЛНО-СОЦИЈАЛИСТИЧКО ПРАВО ПОРАВНАЊА 343

плаћања. То ограничење дужника наступа ех 1е§е самим отворењем поступка поравнања, а у судском претпоступку може га одредити суд поравнања (§ 12). Привредни кругови износили су често приговоре против досадањег права о поравнању изван стечаја, да се по њему довршавао поступак управо у оном моменту, у којем је по њиховом схваћању тек требао да започме. Према досадањем праву престајао је наиме поступак поравнања чим је постало правомоћно принудно поравнање, што је напрама вањском свијету често побуђивало утисак, као да је сад све ријешено, т. ј. да је дужник саниран, а вјеровници подмирени, и ако је све тек опстојало фиксирано на папиру, а овисило је од дужника да ли ће, како и када успјети да фактично удовољи преузетим обвезама из поравнања и да ли ће моћи одржати своје предузеће. Са стајалишта правног поретка и укупне народне привреде није наиме ствар коначно довршена самим склапањем принудног поравнања (нагодбе) уз судјеловање суда, него нарочита важност припада управо каснијем извансудском поступку. Томе захтјеву привредних кругова настоји ново право удовољити на тај начин, што поступак, који је у вези са извршењем поравнања, укључује у сам поступак поравнања и то тако, да уважује потребу надзора над извршењем поравнања. То се омогућило увађањем накнадног или продужног поступка (сЗаз Насћуег1аћгеп), који претставља аналогон накнадном стечају, који је пошљедица безуспјешног покушаја да се склопи поравнање. Накнадни поступак треба наиме да осигура извршење постигнутог поравнања. Према досадањем праву могли су вјеровници склопити с дужником утаначење према којему је овај дозволио да све до испуњења обвеза из постигнутог поравнања над њим врше надзор њихови поузданици. Таква утаначења врло су честа, а у правилу нужно су спојена с ликвидационим поравнањем. Но успркос тога, усвојио је законодавац институт накнадног поступка, али пошто тај поскупљује читав поступак поравнања (а привредници се увијек туже на скупоћу поступка), предвиђено је, да судски накнадни поступак у поравнању није облигаторан, тако да његова примјена овиси о вјеровницима, па отпада, ако се већина вјеровника изјави против таквог накнадног постугжа, односно ако се дужник својевољно подвргне под такав надзор, а код незнатних поступка поравнања не долази (накнадни поступак) уопће у обзир. Међу најкомплициранија питања права поравнања спада проблем права отклона вјеровника и диобе недјељивих уговора. Право отклона вјеровиика, које регулира досадање право, није вршило готово никакве практичне ефекте, а пошто је ново право усвојило начело диобе међусобних уговора, постао је интерес вјеровника на могућности отклона још мањи. Вјеровнику припадају поред тога довољна друга сретства према опћем грађанском закону, помоћу којих се може заштитити, ако> га дужник позове на испуњење уговорне дужности (§§ 321, 326, 455. њем. грађ. зак.). Тиме што је ново право укинуло право отклона вјеровника провело је паралелно исто начело као и у стечајном праву, искључиво управитељу стечаја по којему не припада одлука о