Branič

НАПРЕДАК НА ПОЉУ СОЦИЈАЛНОГ ЗАКОНОДАВСТВА ит.д. 349 зела за запослење и очување намештења, које је радник већ добио. Овде спада „закон о регулисању радних снага* од 15. 5. 1934. г., којим је осигурана радна снага за земљорадњу а истодобно се шиме сузбија незапосленост у великим градовима. Овим законом затварају се за долазак радника и намештеника они рејони, који су претрпани радним снагама (тако н. пр. Берлин и друге вароши, где су се до тада нагомилавали незапослени и стварали великоварошки пролетаријат) и на тај начин онемогућило се је, да радници, који су срасли са земљорадњом и који познају само ову грану рада, долазе у вароши и да се запослују у предузећима, која нису земљорадничка. На тај се начин они опет враћају обрађивању земље. Један даљи корак према потпуном сузбијању незапослености учинио је „закон о подели радних снага" од 10. 8 1934. г. којим се старији радници поново уводе у посао. Посве нове одредбе за заштиту већ добијених намештења, унео је „закон о проширењу заштите против отказа" од 30. 11. 1934. г. Већ у „закону о уређењу народног рада" било је одређено, да радник, који је бар 1 годину дана запослен у предузећу, у којему је запослено најмање 10 радника, може ца тражи код радничког суда или земаљског радничког суда, да се поведе т. зв. „поступак за поништење отказа", ако је овај отказ по својим последицама тежак за радника и ако није дат услед прилика, у којима се налази предузеће. Ако суд нађе, да је тражење радника оправдано, мора послодавац да повуче свој отказ. Неће ли послодавац да то уради, мора да плати раднику оштету, која износи до 6/12 последње годишње зараде. Ако је јасно, да је отказ дат из самовоље или ако су разлози отказа неумесни и ако се види, да послодавац злоупотребљава свој положај у предузећу, може га суд осудити, да плати одштету у висини једногодишње зараде. Како је горе напоменуто, за поједине сталеже био је установљен и засебан отказни рок. На пољу принудног извршења по радном праву створен је „закон о изменама прописа о принудном извршењу" од 24. 10. 1934. г., којим је на задовољавајући начин било решено ово питање по поЕериоце за наднице. Кратко ћемо још да напоменемо „уредбу о задаћи немачког радног фронта" од 24. 10. 1934. г., којом у једној органнзацији од 18 милиона чело и мишица немачког радника дају се у службу партијске организације ,,у циљу, да се створи једно право удружење за дело и рад свих немачких радника за осигурање радног мира" — затим више закона на пољу социјалног осигурања, на коме је Немачка увек предњачила. Важно је да се темељно проучи нови „закон о установљењу социјалног осигурања" од 5. 7. 1934. г., т. зв. „оквирни закон", којим је ударена основа за увођење у живот новог радничког осигурања, које се је допунило низом уредаба о извађању и с допунама, као и „уредба о изменама, о новој редакцији и о провађању прописа уредбе о државном осигурању, закона о осигурању намештеника" од 17. 5. 1934. г. „Добровољна радничка служба" била је такође наново регулисана. Завршнареч. Овај осврт о главним законима прошле године није никако потпун. Они, које ово питање занима, могу да нађу потпун приказ овог законодавства у приказима Др. В. Франке у