Branič

368

.БРАНИЧ'

карактер и сврха пресуде због изостанка и првог рочишта, 3) пошто је наш законодавад овако отступио од аустријског, ми се у погледу пресуде због изостанка не можемо позивати на аустријску јуриспруденцију и коментаторе аустријског гр. п. п., 4) да услед овог додатка у § 492 овај долази у колизију са § 493 и § 334 гр. п. п. и 5) да се према одредбама §§ 492 и 493 гр. п. п. тужилац налази у повлашћеном положају према туженоме. Пресуди због изостанка, као установи грађ. парн. поступка, приговарано је и нриговара се доста у редовима правника и у ширим круговима. (Драстичан пример рђавих последица ове установе износи Ернест Отвалт у књизи „Јер они знају шта чине", којег наводи и г. Б. Плакаловић у Браничу за јуни 1934 г. стр. 327.) Колика се неправда ове установе осећа у редовима простога света сувишно је и говорити. Један од наших познатих нравних писаца практичара (др. И. Милић „Примедбе законском предлогу о грађанском судском поступку за Краљ. С. X. С."-Вел. Бечкерек 1926. год.) каже да је у бившој Аустрији ова установа проузроковала много злоупотреба и неоправдане штете. И у другим земљама где је свет писменији и дисциплинованији догађа се често да странка изостане са рочишта. Код нас где још има доста неписменог света, затим због удаљености села од среских и окружних места, због саобраћајних тешкоћа и економског стања нашега народа ова оваква установа много је опаснија. Доста је да странка заборави на дан рочишта, или да полуписмени достављач или дете неписменом сељаку погрешно прочита датум или сат рочишта, па да овако рђаво обавештени изгуби парницу, без своје кривице. Истина дозвољен је повраћај у пређашње стање (§ 210-214), али су услови за повраћај тешки и строги, јер изостала странка треба да докаже да је била спречена непредвидивим и неотклоњивим догађајем. Десићеседа поступајући судијау доброј намери, да свет научи тачности и уредности и одвећ строго примени законске прописе, а ако постоји случај погрешне обавештености или заборавности, што је код нас најчешће, ту ни најблажи судија не може да помогне изосталој странци. Последице изостанка с првог рочишта заиста су одвише строге а кривица изосталога премалена је у сразмеру с тешким последицама које га сналазе. Осим тога овакве последице неоправдане су и стога што је готово увек неизвесно зашто странка није дошла на рочиште, да ли зато што је заборавила, или што је тужени заиста дужан према тужби, или штојестранка погрешно обавештена о дану и сату рочишта, или што нема знања о последицама које јој прете. У грађ. парн. поступку који је до доношења садашњег важио на територији Новосадског апелационог суда установа пресуде због изостанка много је боље била уређена. И овом (мађарском) грађ. парн. поступку, као и нашем, за основ послужио је аустријски грађ. парн. поступак. Овај угарски гр. п. п. донет је петнајест година доцније од аустријског, а за то време нарочити стручни изасланици посматрали су његово практично функционисање у Аустрији, па су своја запажања корисно употребили при изради свога грађ. парн. поступка и уклонили неке од непрактичних и некорисних установа а унели неке врло корисне реформе, као