Branič
518
„Б Р А Н И Ч,
томе не успротиви. Међутим, шта ће бити, ако се жена успротиви томе, да њен муж о њеном имању води бригу и старање, т. ј. да њеним имањем управља? Тада би према правној теорији у односу на миразно добро старатељски судија имао да по смислу прописа § 773 г. з. одлучи, да ли ће се имање женино одузети испод мужевље управе, па ако буде имало разлога оно ће се одузети и предати на управу самој жени, као сопственику, у противном остаће и даље под мужевљом управом*). Али шта ће бити ако се имање преда жени на управу? Др. Лаза Марковић у своме породичном односно брачном праву, каже, да би .жена у оба поменута случаја само управљала имањем, а не би имала право располагања, јер да она још увек стоји у зависности од свога мужа, и не може самостално закључивати никакве правне послове, без мужевљевог одобрења. Тако би требало и бити с обзиром на намеру законодавчеву, и на поменуте законске прописе. Али, остављајући на страну сметње, које би муж могао чинити жени у управљању са њеном имовином, одузетом испод његове управе, и припалом под управу жене, ми се питамо, да ли би жена у ствари, практично могла и управљати таквим имањем, а да не повреди стављене јој дужности зависности од свога мужа? И само управљање имањем захтева пословну способност. Ако се имање састоји из зграда, рецимо, & ове се зграде издају под закуп, и сам уговор о закупу претставља продају употребе права, и као такав има природу купопродајног уговора, за чије закључење тражи се самосталност и пословна способност; преправљање зграда, дозиђивање и т. д., изискује такође потребу за угозарање са предузимачем о закључењу уговора о најму-изградњи зграда, којима се уговорачи обвезују, и тај уговор претставља правни посао, за који се тражи •самосталност и пословна способност. Па и само примање и одпуштање послуге, радника и најамника, претставља правне послове ■своје врсте. Из овога видимо, да управљајући својим имањем самостално, удата жена се еманципује од мужезље зависности, и самим тим постаје пословно способна; истина само пословно способна у границама управљања својим имањем, али ипак пословно способна, иако још увек у брачној заједници и под мужевљом влашћу. Др. Лаза Марковић (Породично право стр. 160) каже, да одвојеним имањем удата жена може само управљати, али да са њим не може располагати без мужевљевог одобрења. Међутим, разумљиво је потпуно, што жена са имањем мужу у мираз донетим, не би могла да располаже, без одобрења мужевља, јер он од тога имања приходе има права уживати, али, зашто жена, са параферналним имањем располагати неби могла, кад мужу рачуне о приходима није дужна давати, — § 772 г. з. Поставља се питање, дакле, какве користи практично, има ■брачна заједница од ових ограничења удате жене од пословне способности, јер ако брачна заједница мора постојати и после тога, што се је жена, макар и делимично извукла од зависности
*) Др. Лаза Маркови!:, Породично право.