Branič

ИМОВИНСКО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ УДАТЕ ЖЕНЕ

51?"

Никола И. Гајић, шеф Извршног оделења Управе града Београда, ИМОВИНСКО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ УДАТЕ ЖЕНЕ, КАО ПОСЛЕДИЦА ЊЕНЕ ЗАВИСНОСТИ ОД МУЖА и ПРАВНО ДЕЈСТВО ОВЕ 34ВИСНОСТИ НА ПРАВА ТРЕЋИХ ЛИЦА I. Као што је познато, и наше право прописало је, да је удата жена пословно неспособна. Она не може закључити никакав правни посао без одобрења свога мужа. Ако би удата жена овакве послове ипак закључила, они не би били апсолутно неважећи, не би били ништавни, али би били рушљиви и оборљиви. Наш законодавац изравнао је удату жену са малолетнима —- § 920 у вези §§ 39, 40 и 41 г. з., шта више, пословна способност удате жене у појединим случајевима ограниченија је него код малолетника, јер док је прописима § 122 г. з. малолетницима дозвољено, да својим трудом, поклоном или којим другим законим начином, могу да стичу и прибављају имовину, која до пунолетсгва спада под родитељску управу, удатој жени то право није остављено. Истина је и то, да удатој жени оно није ни забрањено, изричним законским прописима, па што није забрањено сматра се да је допуштено, али ипак није без икаквог значаја ова чињеница, да законодавац није изрично дао овлашћење удатој жени, да и ако је у зависности од мужа, може прибављати имовину, као што је то рекао за малолетну децу. Малолетној деци дакле, не могу њихови родитељи и старатељи забранити, да приме поклоне, и да, поред припомагања у кући и породици, могу привређивати у своју сопствену корист т. ј. тећи имовину, —■ док удата жена ништа од овога свега, без одобрења мужевља, не би могла чинити. Ова забрана постављена је у интересу брачне хармоније, а заснована је на прописима §§ 109 и 110 г. з. у којима се изрично каже, да је супруга лужна мужа припомагати у отправљању домаћих послова и у прибављању и чувању имовине. Према томе, ако би удата жена што и прибавила, сматра се да је своме мужу прибавила. Ово се све разуме изван имовине коју би жена мужу у мираз донела, или која је била њено власништво пре удаје, о чему важе особени прописи у поглављу XXIII нашег грађ. законика. Нас овде специјално интересује, у колико пословна неспособност удате жене утиче на права трећих лица. Оне одредбе грађ. зак., које прописују правила режима, иако не регулишу потпуно имовинско правне одношаје мужа и жене, бар су те одношаје у главним линијама својим обухватиле. Међутим режим одвојеног имања т. ј. сепарације добара, н режим заједнице, нашим грађ, закоником нису у детаљима регулисани већ је само у § 771 г. з. систем одвојеног имања поменут, на тај начин, што је речено, да, ако муж и жена о своме имању нису ништа особено уговорили, сваком своје принадлежи, с тим, да муж о женином имању води бригу и старање, као закони заступник, док се жена