Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

533

Странке су у своме уговору предвиделе надлежност избранога суда Инжењерске коморе у Београду. Значи да су се решиле биле да им евентуалне спорове реши један нарочити суд, један суд ас! ћсс, чија би се надлежност имала сматрати као апсолутна надлежност 5Ш §епеп5. То је нешто сасвим природно кад се има у виду природа уговорнога односа и стручна спрема чланова једнога избраног суда инжењерске коморе. Међутим, када тужилачка страна, упркос предвиђеној надлежности суда ас1 ћес, подноси тужбу другом ком (апсолутно надлежном) суду, па се тужена страна упусти у расправљање спора пред истим судом, намеће се један једини закључак а тај је да је пристала да им појављени спор реши не уговорни суд не {огигп зрепаНз, већ редован суд, коме се обрагила тужилачка страна. Апсолутна надлежност може се истаћи у свако доба парнице, а о њој мора водити рачуна и сам суд. Али ова апсолутна надлежност мора бити законска, она коју је законодавац предвидео и означио као такву, а то је надлежност с обзиром на природу или на вредност спорнога предмета. Међутим, кад странке у каквом свом уговору предвиде надлежност некаквог форума асЈ ћос, та се надлежност заиста појављује као нешто нарочито за њих, као нешто што је једино позвано да им спор расправи, под претпоставком да њихова изражена воља у том смислу не претрпи измене. Оне су се сложиле да се за правну помоћ обрате нарочитом суду, оне се могу предомислити и одлучити да им исти тај спор расправи редован суд. То је њихова лична ствар и то се не тиче ниједнога суда. Главно је да је суд, коме се обраћају да им расправи спор, апсолутно надлежан и да и једна и друга страна пристају на прећутну измену првобитног споразума. Овај случај имамо овде. Па како закон не познаје апсолутну надлежност 8Ш §епепз, то је Касациони суд донео одлуку која се појављује као једино могућна и на закону основана. Леон А. Амар судијски приправник.

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ЗАПИСНИК VII редовне скушитиие Адвокатске Коморе у Београду, одржане 27. октобра 1935. године у сали Радничке Коморе у Веограду. Заменик претседника г. Милан Драговић отвзра скупштину у 10 часова и чини саопштења о умрлим члановима Коморе у току 1935. године, Стевану Јовановићу из Смедерева, Михаилу Матићу из Шапца, Бран. Лугомирском из Г. Милановца, Др. Андри Живковићу из Јагодине, Угљеши Јовановићу из Београда, Богољубу Вучићевићу из Београда, Исаку Ј. Леви из Београда и Димптрију-Мити Миливојевићу из Београда. Скупштина им одаје почаст устајањем и узвиком „Слава им". Затим поздравља изасланика Министарства Правде г. Стојана Јовановића, начелника Министарства Правде и позива га да заузме почасно месго за столом претседништва. Скупштина поздравља изасланика. За овим г. Јовановић поздравља скупштину пригодним говором. Заменик претседника ставља на дневни ред избор три оверача записника и по одобрењу скупштине предлаже Миољуба Мишића, Бору Каменовића и Владимира Закића, све из Београда, што скупштииа усваја. На исти начин по другој тачци дневнога реда изабрани су за бројаче гласова Рада Атанасијевић, Драгослав П. Ђорђевић и Љубиша Ивковић, сви адвокати из Београда. За овим Заменик претседника адв. Драговић ставља на дневни ред извештај Одбора Коморе о раду прошле године и позива секретара Симића да прочита тај извештај. Пошто скупштина изјављује да је упозната са садржином извештаја. заменик Цретседника отвара дискуспју по овој тачци дневнога реда.