Branič

514

„БРАНИЧ"

стају правна правила, 10 ) као и питање проблема самопомоћи, 11 ) добила су логична и консеквентно заузетом становишту о појму права, решења. Правне норме и правни акти који долазе да омогуће оживотворење тих норми, имају једну одређену правну снагу која се огледа у њиховој обавезности, тачније општој обавезности. Та, пак, општост може бити по своме обиму различита али је она општост и има ту заједничку особину да се намеће свима који буду дошли у ситуацију да учине акта која су, по схватању друштвене свести средине и времена у питању, правно релевантна. Такви би се правни прописи имали назвати потпуним или правним прописима са пуном правном снагом, пред којим се у данашњем правном систему, као одблесак релативности границе између правних и других норми, између правних и санкција друге врсте, између самих правних санкција, јављају и правила са мањом правном снагом него што су горе поменута, али која су ипак правна. Ту би имала да дођу, и она, како по своме постојању као појма тако и по своме интензитету дејства, одговарају основном схватању појма права проф. Тасића, с једне стране правилници или инструкције административнога карактера (кажемо административнога карактера и ако она могу постојати и у другим гранама државних функција: законодавној и судској) асдруге стране стандарди и директиве које добијају све већу важност у модерно доба развијеног саобраћаја и диференцираних односа, не остајући само у границама англосаксонских земаља (где су оне, тако се бар с једне стране тврди, а које нам тврђење не изгледа историски тачно, постале). Градација која је, с обзиром на релативност социјалне свести и нормативне способности друштвенога императива, почела са разликовањем правних прописа са потпуном и мањом радном снагом, наставља се, у систему проф. Тасића, са разликовањем прописа са пуном и делимичном санкцијом, да добије, односно посматрана у облику једнога круга, да ротациони полупречник дође, идући по ивици круга, до близу свога полазног места или можда боље посматрана као спирална линија, да предмет посматрања дође, пењући се по спирали, у вертикално скоро одговарајући али хоризонтално виши положај места одакле се пошло, свој највиши облик релативистичког 12 ) схватања идеје права, границе права од друштвених норми другог карактера (на пр. навике, морала и т. д.) и правне санкције као појма и као практичног остварења, у идеји постојања правних прописа без санкције. Прописи без санкције су изузетци и правдају се, по проф. Тасићу, главним циљем закона: његово нормално извршавање, одкуда санкција губи значај нечег апсолутног (неопходног) а још мање нечег што ће се нужно састојати у употреби физичке силе или што ће бити, тамо при крају ланца, и1Ита гаИо. Један акт може бити и незаконит, па да ипак произведе своје последице. Ових случајева има и у цивилном праву, 10 ) В. стр. 62-65. ") В. стр 45-40. 12 ) В. ближе о овоме стр. 7-9.