Branič

ПОЈАМ ПРАВА

515

као на пр. по чл. 228 Сос1е Ст1-а брак прописно закључен остаје у важности са свима последицама, када рокови прописани када се могу удовци женити нису протекли. Много их више има у уставном праву, и ту их управо и има 13 ). — Најзад, у вези са питањем појма права и посебно са питањем санкције, долази и проблем самопомоћи, који се јавља као облик права и при коме се појединци, који врше самопомоћ, имају сматрати као органи друштва, као извршиоци колективне свести. Појам права са консеквенцијама које смо изнели долази као логична последица поставки од којих је пошао проф. Тасић у својим излагањима. Она је, у осталом, једна од варијаната великог социолошког покрета покренутог, бар изречно и каучно, од Конга а који је до сада добио своје најбоље претставнике у социологији у ОигкћеЈт-у, Вои§1е-у, бауу-у, Маитег-у, а у правној науци почев од непрежаљеног доајена из Бордо-а ^еоп Ои§ш1-а, у читавој плејади млађих правника: Јеге, Воппагс!, Оето§пе, 5се11ез и други 14 ). Као такво, ово је гледиште значило велики напредак према дотле чисто логицистичком становишту које је владало правном науком у опште, а посебно у Француској: Оно, пак, није било и није без мана. И то у погледу правне науке, у погледу одређивања самога појма права, бар и нарочито у погледу честог губљења из вида својства права као једне од многобројних појава друштвенога живота, у погледу правне методе правне науке. Долазећи из социологије оно је, у правној науци мислимо на правну науку у ужем смислу, т. ј. као науку о праву као појави нормативитета друштвеног збивања у данашњем друштву, унело методу социологије 15 ), схватило право скоро као део социологије, исто онако као што је Сот1е схватао филозофију као део социологије, или боље као социологију. Право је, да укажемо на критику која се данас овом гледишту упућује од стране позитивистичког и социолошко-филозофског становишта, а која је критика, верујемо, оправдана, скуп норми издатих од државе, непосредно или посредно, т. ј. од стране за то од државе овлашћених организација, које се на тај начин и само захваљујући томе државном императиву (на страну то докле иду границе императива) намећу као обавезне члановима: правним, фактичним или

13 ) Овде се проф. Тасић бави питањем т. зв. природних обавеза, заступајући новију теорију о основи природних обавеза као моралних дужности. Ми се не можемо упуштати овде у расправљање овога проблема, јер он захтева посебну студију, али указујемо на овде постојећу евентуалну могућност смеше правнога и моралнога, управо неодређивања момента претварања моралнога у правно. То је, у осталом, осноЕна грешка теорије коју, као најглавнији теоретичар оваквог схватања, засгупа проф. Оеогдез КЈрег! у делу 1^а ге§1е тога1е Јапз 1ез ођП^аиопб тПез, а коју смо ми покушали да објаснимо у чланку Мога1е е/ V ођИ^аИоп ст1е. и ) Ми не би хтели да се овде упуштамо у испитивање у колико овај покрет, посебно у праву, има сличности са покретом историске школе и 1ћепп§-овог схватања у Немачкој, јер би нас то сувише далеко одвело. Ипак, указујући на могућност ове сличности, чак утицаја и могуће појаве корекције (Уо1к8§еЈз1 и 1а зоНЗагНе и доцније 1е зепИтеп! <3е 1а зоНсЈагНб), хтели би да нагласимо потребу да се о овоме у науци поведе више рачуна. п ) На страну социолошка метода, која је као таква нужна и потребна у правној науци.