Branič

574

,Б Р А Н И Ч"

и други садржавали исти текст тога законскога прописа као и садањи кривични законик. Ипак је занимљиво, да је први пројекат у образложењима налазио, да се радње саучесника имају сматрати као самостално кривично дело јер се све контроверзије и несугласице по питању саучешћа могу отклонити једино тако, ако се саучешће свати као самостално кривично дело. Напротив други пројекат је уз исти текст налазио, да је радња саучешћа акцесорне природе с разлога, што радње саучесника нису узрок последице. Сам аутор је много несигуран, кад треба да реши ово питање, јер он на стр. 82. налази, да је наш крив. законик у § 34. усвојио гледиште трипартиције и сматра саучешће као акцесорну радњу, одмах даље на стр. 83. каже, да је тај законски пропис донет у духу бипартиције, а на стр. 92. опет, да је саучешће инкриминисано и по § 34. к. з. као самостално кривична дело. У самоме делу ауторовом има и других мана, које су се са мало пажње могле лако уклонити. Врло је незгодно, када он на страни 16. наводи француску литературу о сватању појма кривичнога дела, па одмах за тим у продужењу наставља набрајати теорије о појму кривичнога дела (Лист, Биндинг), меша унутра југословенски и пољски кривични законик н по томе опет све у продужењу наставља износити мишљење Ортоланово по овом питању, а све то под насловом: Француска књижевност. Осим тога писац је релативно опширан, када набраја Француску књижевност„ док је за немачку литературу нашао, да може бити кратак с разлога, како он каже: „не остаје нам много да говориммо о писцима немачке кривично-правне литературе, јер је она заснована на истим идејама као и књижевност бипартитног система у Француској кривично правној књижевности, „тако да по његовим речима изгледа, као да је немачка кривично правна књижевност по овоме гштању просто ишла стопама француске кривично правне литературе. А у ствари немачка кривично правна литература не само што је у овоме (као и у другим многим питањима) бројнија и јача од француске него оно, што је најинтересантније, баш творци разних теорија о појму кривичнога дела, реалистичке, (Лист),. нормативне (Биндинг) и симптоматичке (Колман и Тесар) сви су били писци немачке кривично правне књнжевности. Незгодна је страна дела и то, што аутор често одлази од теме и забавља се успут разним питањима, која су могла у целости изостати, јер немају никакове везе са темом, коју он расправља, а само остављају утисак, као да је аутор ишао за тим, да му дело буде по опсегу што веће. Мора се много приговорити и томе, што аутор тако рекући у свему дословно усваја гледишта и разлагања Др„ Живановића тако, да његово дело заправо не само што не даје ништа ново него ни не пружа један критички и самостални поглед на постојећа питања о којима жели да расправља. Сасма природно онда, да често пута само дело оставља утисак као да

Ко другога умишљено покуша навести или подстрекнути на учињење каквог злочинства, казниће се блаже за тај покуша! - . Законодавац дакле изричито каже: .казниће се као да га је сам учинио".. Исто мишљење заступа и Доленц, Коментар § 34/Н.