Branič

СУДСКА ПРАКСА

585

од осигурања, јер налази, да је потпуно угврђена његова одговорн^ст да тужиоцу овај дуг исплати. Апелациони суд сматра, да је за обавезу туженог друштва правно релевантно, да ли је лекар, који је вршио преглед за рачун туженог друштва нашао, да је осигураник пок. Лазар у моменту прегледа био здрав. Дужност оситураника је, да се подвргне стручном прегледу друштвеног лекара. Од налаза овога зависи, да ли ће друштво закључити уговор о осигурању или не са сси гураником. Не може се захтевати, да осигураник, као лаик, мора да зна, да, и иоред оваквог лекарског прегледа, има још какву скривену или још неисиитану болест. На лекару Је да ову, ако евентуално постоји, утврди сходним начином а и потребним питањима, за које се претпоставља, да их је друштвени лекар морао упућивати осигуранику приликом прегледа. Увс-рење да је здрав, код осигураника пок. Лазара с правом се увећало, што је и лекар констатовао, да не болује ни од какве болести, те, баш да је пок, Лазар до прегледа и мислио, да је болестан, могао је променити своје м»шл,ење и био уверен, да је потпуно здрав и своје раније мишљење, за које је по прегледу држао да је погрешно, не представити тужсном друштву, — С тога је Апелациони суд и узео као тачну изјаву пок. Лазара, да је у моменту осигурања био здрав и оеом исказу поклонио вере и узео као доказ и на истом засновао своју пресуду. Према томе, навод друштва, да је пок. Лазар прећутао чињенице, које су од утицаја на одлуку друштва да понуду прихвати, остао је недоказан. Касациони суд у својој општој седници од 3.-Х.-1935. г. Рсв. Бр. 742/2/35. усвојио је предње примедбе свога сделењл а ове противразлоге Апелационог суда одбацио. Саопштио Т. Ивановић, секр. Кас. суда И после извршног расиоредног решења нгспорних дела судије, иојављени наследник ио усменом шесшаменшу може у редошоЈ иарниии доказиваши ираво на наслеђе и шражиши ирсдају заосшавшшине од држалаца исше. По маси пок. Савка, решењем неспорних дела судије лозвичког првостепеног суда упућен је малолетни наслсдник Богосав, односно његов стараоц, на редовну грађанску парницу противу наследника Владим! ра, да тим путем докаже прече право наслеђа на имовину пок. Савка од Владимира. Како Богосав у остављеном му року није повео парницу, нити се је на решење о упуту на парницу жалио, то је судија за неспорна дела решењем од 2.-Ш-1922. г ог;*асио за наследника целокупне заоставштине пок. Савка, његовог брата Владимира. После овога решења, Богосав је, као пунолетан, повео парницу противу Владимира, за утврђивање дана смрти пок. Савка у којој је извршном пресудом Апелационог суда утврђено, да је пок. Савко умро августа 1914. године а не месеца фебруара "1916. год. како је у распоредном решењу неспорних дела судије констатовако. На основу ове пресуде повео је 1932. године други спор противу Владимира, односно његових наследника у коме јетражио да се он-Богосав-огласи за наследника целокупне заоставштине пок. Савка, ксју држе иас/едници пок. Владимира на основу поменутог распоредног решења, и да му исти предаду сву заоставштину на уживање и слободно руковање. У тужби је иавео, ла право на наслеђе цолаже по усменом тестаменту своје рођене тетке по мајпи-Петре-која је по законском реду наслеђивања а на основу горе утврђеног дана смрти пок. Савка, наследила овога. Тужени су, поред осталог, навели дз тужилиц није могао глда ни покретати спор о наслеђу пок. Савка поштоје оно већ једном расправљево решењем судије за неспорна дела; да је тужилац већ једном пријављивао писмен тестаменат пок. Петре али да му је он одбачен од страпе неспорних дела судије а он-т,жилацупућен на парницу коју није ни повео. Како ту парнипу није повео у остављеном му року, који је преклузиван, то је изгубио свако право. Окружни суд у Шапцу у разлозима своЈе пресуде нашао је, да је напред наведеним распоредним решењем неспорних дела судије оглашен : наследника имовине пок. Савка тужеди Владммир само на основу тога, шго је узет друти датум смрти пок. Савка од онога, којн је утврђен лоцнијом гресудом, г. ј. август 1914. г. и да према овом датуму смрти пок. Савка, њега има да наследи преко тетке Петре, по њеном усменом тестгм-кту, утврђепо?л испитаним сведоцима, тужилац Богосав, па је тако и пресудио под услзвом, да тужилац положи допу-