Branič

600

.БРАНИЧ'

БЕЛБШКБ Адвокатска Комора у Београду Бр. 2676 21. децембра 1935. Министарство Правде Бр. 125454 20. децембра 1935. год. Београд АДВОКАТСКОЈ КОМОРИ БЕОГРАД Указом Његовог Величанстпа Краља од 10. децембра 1935. год. Бр. 125454 одликовани су г. г. Благојевић 06рад, адвокат и почасни претседник те Коморе; Петковић Добривоје, адвокат и почасни претседник те Коморе Орденом Југословенске Круне II реда и Симић Владимир, адвокат и претседник те Коморе Орденом Светог Саве III реда. Извештавајући Комору о овоме сматрам потребним да напоменем да је предлог за одликовање потекао колико из поштовања према личности и раду именованих као претседника те Коморе толико и из уважења, које Министарство правде има према раду те Адвокатске Коморе и према целокупном адвокатском реду у нашој држави. (М. П.) Министар правде, Др. Мишкулин, с. р. Основна начела новог Немачког пореског законодавства. При преузимању власти почетком 1933. г., нова немачка влада нашла је иеутешан порески биланс: непрестано навијање пореског „шрафа" — крајњи закључак мудрости свих грађанских влада привреду је све јаче и јаче приморавало, да место од чистог прихода, живи од субстанце. Економско осиромашење текло је паралелио са све јачом пезапосленошћу, која је коначно захватила преко 20 милијона људи, дакле скоро 1/3 немачког народа, не рачунајући овде оне незапослене и чланове њихове породице, које статистика није забележила. Приходи Рајха су падали а расходи земаља и општииа сталко су били у порасту због све већих издатака за читаву војску незапослених. У 1930. г. сама држава имала је дефицит од округло 1 1/4 милијарде. У 1931. г. и поред повншења старих и завођења

нових пОреза, дефицит се је попео на 1365 мил. марака а у 1932. г. био је још са 817 мил. марака нижи од пореског стања потраживања. Према томе и држава и привреда у Опште били су близу банкротства. Предстајао је, дакле, прави Сизифов рад. Минизтар финансија Фои Кросиг и његов најближи сарадник држ. секретар Рајнхардт, порески стручњак са новим и са дотадашњим назорима диаметрално супротним погледима, увидели су Одмах у почетку, да порез треба из ОснОва изменити. УнесенО је пет оснОвних пачела једне Конструктивне пореске политике, Која је требала више него до сада да води рачуна о социјалној правди Требало је пре свега одтеретити слабога у корист јачега. Ова начела, која су имала да поново оживе привреду, у кратко су следећа: 1. — Пореска олакшања треба увек онде увађати, где се она пОкажу прикладним да подстреКну на покриће потреба или да умање тражњу добара п радова или незапосленост — да Повећају прОмет, приход или потрошњу немачкој привреди п која су у стању да умање финансијске потребе за помоћ незапослених. 2. Треба ићи за тим, да се снизе или шта више укину сви такви порези, о којима се може мислити, да ће се тиме моћи постићи исти учинак. 3. Порези се имају у опште оријентисати према политичко-народним начелима, пре свега са што већим олакшањем пореских обвезника са много деце са потпуним укидањем односно снижењем или преносом на лица која нису ожењена или на лица са мало деце. 4. У привреди порези имају ићи за тим, да подижу вредност личности и личну одговорност и да олакшавају приватну иницијативу. 5. У циљу подизања продуктивног народног прихода има се систематски тежити општем снижењу или укидању извесних пореза, како би се могао очекивати повољан развитак државне економије. Сада се ради по овим пореским на" челима и несумљиво се дошло до извесних успеха. Јасно су признате упутрашње везе између пореза и привредне животне способности једног народа, дакле између пореске и опште привредне политике, и ставило се је пореско законодавство управо у службу привредне политике. Из великог броја предузетих мера требаистаћи ради карактеристике започетог пута најважније, јер се претпоставља,