Branič

МЕНИЧНИ Г1ЛАТНИ НАЛОГ ПО ЗАСТАРЕЛОЈ МЕНИЦИ

563

ног платног налога? Питање спорније и одговор на исто много важнији. Одговор на ово питање мора се дати обзиром на поописе Грађанског парничног поступка који налазе примену у меничним споровима. Од важности је пропис § 651 наглашенога поступка. Он нормира: да се менични платни налог може тражити по меници ,,која има све законске услове ваљаности и против чије истинитости нема никакве сумње ". Поставља се питање шта се све подразумева под законском ваљаношћу менице? На то нам дају одговор § 1 Меничног закона за трасирану и § 103 истог закона за сопствену меницу. Ако трасирана и сопствена меница садрже све битне састојке нормиране у §§ 1 и 103, онда су оне законски ваљане. Ако им недостаје неки од тих састојака онда оне нису по закону ваљане. Да би изнашли оне састојке, који меницу чине ваљаном, морамо интерпретирати и §§ 2 и 104 Меничног закона. Ова два последња прописа издвајају битне од обичних састојака трасиране и сопствене менице. По свим овде наведеним прописима Меничног закона битни састојци трасиране менице су: 1) означење да је меница; 2) безусловни упут да се плати одређена свота новаца; 3) име трасата; 4) име ремитента; 5) означење дана издања; и 6) потпис трасанта. Битни састојци сопствене менице су: 1) означење да је меница; 2) безусловно обећање да ће одређена свота новаца бити плаћена; 3) име ремитента; 4) означење дана издања и 5) потпис издаваоца. Ако трасирана меница има означених шест, а сопствена меница озкачених пет битних састојака, онда су оне правоваљане и ако би противу њих дужник могао истаћи приговор застарелости. Излази, да суд при предлогу за издавање меничног платног налога а код оцене законске ваљаности менице не води рачуна о застарелости исте, јер застарелост излази из круга законске ваљаности менице. Суд није позван да застарелост менице цени ни у моменту оцене њене истинитости. То је сасвим јасно. Ово не треба ни дискутовати. Па кад § 651 Грађанског парничног поступка наређује, да се може тражити менични платни налог по меници, која „има све законске услове ваљаности и против чије истинитости нема никакве сумње онда суд, ако је уз предлог за издавање меничног платног налога поднета и ваљана и истинита меница, не може потражиоца одбити од предлога, већ је дужан издати менични платни налог, а туженику остаје право да питање застарелости менице истиче у приговорима противу издатог меничног платног налога. Да би све ово било јасније наглашујемо: да ни други став § 642 Грађ. парничног поступка не нормира принцип узимања застарелости по званичној дужности у обзир код мандатног поступка. Узети застарелост по званичној дужности у обзир значи, констатовати, не само да та застарелост постоји, већ и надовезати на ту застарелост све оне последице које она собом доноси. Да се изразимо боље : узети застарелост исправе по званичној дужности у обзир значи, од стране суда констатовати, да је наступио губитак свију права изражених у исправи тако, да их ималац исправе не може више судским путем остваривати. На-