Branič

МОРАЛ И ОБЛИГАЦИЈЕ

Др. Борислав Т. Благојевић — Београд. МОРАЛ И ОБЛИГАЖДИЈЕ 1 ) Данас се тешко може наћи било каква правна школа, било какав правни правац, било појединац правник (изузетак представља т. зв. бечка школа проф. Ке1зеп-а, т. ј. нормативна школа 2 ), који би се бавили или бар замишљали да се баве филозофијом права или правном социологијом, а који би се задовољавали самопроучавањем постојећег позитивног права као таквог, т. ј. испитивањем формула које постоје, њиховог односа и њихове евентуалне конкретне примеке. И то је сасвим разумљиво. Позитивно право, које ми називамо само право, јер је око само право у смислу нормативног регулисања извесног круга друштвених односа у једној одређеној области, јесу формуле, прописане од за то надлежног органа, у циљу регулисања односа у друштву (поред ове групе односа, т. ј. односа који су регулисани правним нормама, постоје и друге врсте односа, који су регулисани нормама друге врсте, често другог карактера и дејства, али које све,као што је то случај са правним нормама, јесу исто тако формуле које као и правне норме, имају свој извор или своје изворе, управо своју детерминацију, а ова је, по нашем мишљењу, заједничка за све врсте норми које регулишу друштвене односе ма у коме то правцу било. Отуда позитивно право мора да одговара тим односима, управо само кад и док оно буде одговарало тим животним односима оно се може сматрати за право, т. ј. оно остаје право, оно може остати формула за регулисање тих односа. Животни, пак, односи су склоп чињеница које се појављују у једној или другој комбинацији, који су дакле условљени тим чињеницама. Отуда се те чињенице јављају, посредно, и као узрок права, које, према томе, одговарајући животним односима мора да одговара и чињеницама. Зато се, као претходно и нужно за потпуно и правилно разумевање правних прописа, а посебно за њихову критику те према томе и формулисање, намеће не више питање о односу права и чињеница које је као предходно решено (нема данае више ни једног правног теоретичара који би спорио социјадну функцију права, т. ј. задатак права да правилно регулише животне односе па према томе и чињенице, јер односи, као што смо рекли, нису ништа друго него комбинације чињеница), него питање о самим чињеницама, фактима који детерминишу право. Правна се наука на тај начин, пошто се ширила у простору, т. ј. обухватала све већи број животних односа које треба правно регулисати, шири и у дубину, т. ј. покушава да нађе праве узроке права онаквог какво постоји у једном моменту, као и да утврди чињенице. факта, идеје, који утичу иличак условљавају право.

*) Поводом трећег издања дела проф. г. Оеог§ез КЈрег1-а: ге^/е тога!е (1апз 1ез одН^аИопз сШ1ез, оиугаде соигогше раг Г 1п5Ши(— рпх Оирјп аше 1930, Рап$, 1935. 2 ) Поред дела проф. Ке1беп-а, в. нарочито сугестивну студију у Маигу; О&зегуаНопз зиг 1ез Шез с1а рго/еззеиг Н. Ке1веп, у Кеуие сгШсЈие за 1929.