Branič

МОРАЛ И ОБЛИГАЦИЈЕ

ћанског, друштва која су се претворила у хришћанска, чак друштва која су супротност хришћанским или која се боре против хришћанских догми и морала, познавала су и познају обавезу поштовања дате речи. Шта више ова је обавеза, макар у смањеном обиму и у извесном облику (јер се данас формалност у римском праву све више схвата као средство за заштиту воље поједииаца, бар у време када је римско право изгубило сакрални карактер) посгојала и у римском праву. Она није производ хришћанског морала, за који би се могло поставити питање шта је донео ново у односу према ранијим доктринама, ако не само систематизацију и формуле, већ потребе опстанка друштва, а та је потреба постојала и пре хришћанства, а постојала је и постојн ван хришћанског морала и ван права које се заснива на хришћанском моралу 5 ). Оно је само последица постојања друштва као таквог, узајамног односа чињеница које одређују облик и садржину друшгва и као таква постоји и постојаће, по обиму и садржини, само у толико у колико то буде захтевала потреба опстанка и развитка друштва, дакле у колико то буду захтевале •чињенице, независно или бар не зависно од хришћанског морала, у колико у опште то буде зависило од општег, друштвеног, социјалног морала. Казали смо да обавеза поштовања дате речи постоји и да ће постојати, као последица друштвенога стања, само дотле и само у оном обиму и садржини, у колико то захтевају потребе друштва, у колико то захтевају друштвени интереси. А ове се •потребе, као израз односа па према томе и чињеница, мењају са променама односа и чињеница. Отуда и дата реч, т. ј. правни посао обавезује само у толико у колико његово постојање и дејство не само није противно општим интересима него када је сагласно општим интересима. Чим то не буде случај, чим један правни посао не би био сагласан јавним интересима, његово дејство или и он сам престаје, без обзира да ли то одговара интересима било кога појединца као таквог, без обзира да ли то одговара схватању овог или оног морала, јер то одговара друштвеним потребама, друштвеном (социјалном) моралу, јер то одговара друштву, а друштво је основ свакога односа и права: право постоји само у друштву, управо оно је производ друштва; ван друштва нема и не може да буде права. Тако се само може објаснити на пр. институција развода брака. Г. К1рег1 тражи другде оправданост одн. неоправданост ове институције. „Постоје празне норме чије се оправдање може наћи једино у моралном правилу које им служи као основица, и које, опет, налази своје оправдање у једном одређеном религиском схватању света. То ипак не искључује могућности да се за такву правну норму у питању траже и други разлози. Свети Тома је увек покушавао да нађе и рационалне и историске разлоге постојању једнога правила. Ти разлози могу бити довољни, но они нису никада сами за себе потпуно убедљиви, Ко ће одлучити, на пример, пошто

5 ) То је приметио, у основи и г. Мез{ге, који се у главном слаже са г. Шрег*-ом В. Мога1е е( одИдаИоп ст1е, у Кеуие 1пте51пе11е с !е скоИ сш1 1926, р. 52, прим. 1.