Branič
ПРЕДОСНОВА ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА
55
радње" (§ 337). Шта остаје од човека, кад му одузмемо ручне и умне радње? г) Из аустријског Грађанског законика у Предоснову је верно пренесен и застарели појам поседа (у српском Грађанском законику државина, у Општем имовинском држина или посед). По новијим законицима и нацртима, „посед" је фактична власт на ствари, по Предоснови је он т. з. својински посед: „Ако држалац има вољу да исту ствар као своју придржава, онда је он поседник", а држалац је ко „има ствар у својој власти или државини" (§ 341). 10. Времеједа се, у вези са питањем „поседа" у Предоснови, потсети на речи покојног Др. Косте Војновића: „Ко позна тешкоћу јасног узакоњења ове замашне установе, толико просте у својим темељним начелима, а толико заплетене у својим потанкостима похвалиће кодификатора да ју је прегнантном бистрином уредио". 2 ) У немачком и швајцарском Грађанском законику и у мађарском нацрту нема „заплетености" ни у појединостима. У Предоснови она се испољава, могао би рећи, већ и вавилонском терминологијом: законит и незаконит посед (§ 348); поштен и непоштен посед (§ 354); самовољан и несамовољан посед (§ 371); миран поседг(§§ 357, 837); правни посед (у магиналији § 780); пуноправни посед (§ 780). Језик. Истина је да наша терминологија у области приватног права није довољно развијена и одређена. Још мање је била израђена у време састављања Општег имовинског законика, па ипак је његов редактор успео да савлада ту тешкоћу. „Богишићу", писао је (у поменутој студији) покојни Др. Војновић пре скоро пола столећа, „има захвалити хрватски или српски језик, да је на најтруднијему пољу законарства продро до прозрачне бистрине спојене са најточнијом техником сигурности, какву сами француски Код Наполеон пружа". Проучавајући новије наше законе из приватноправне области и Предоснову, дошао сам до закључка да би се, у погледу језика, и на садашњицу могле применити речи Др. Војновића: „Али се жалибоже има спочитовати саставителЈИма законских основа, да се занемарује и тај чедни задатак. да закони буду јасни бар онима, који ће их примењивати... Може им се спочитовати што не само више пута преписују туђе законе не обзирући сена народне потребе, него и хпревађају у језику и стилу ксји нема од домаћега него незграани звук". 1. У законодавни речник не спадају речи: „дакле", „стога", „то јест", „такође", „даље", „најзад", „прво", „затим", „напокон", „понајпре", „најпосле", „коначно'', ,,још мање", „доиста", „одиста" „надаље", „чак", ,,па баш", „шта више", „слетствено". — Ко пажљиво прочита Предоснову сваки од њих наћи ће их на већем или мањем броју места. Ни на једном нису неопходне.
2 ) Др. Косша Војновик: Општи имовински законик за Црну Гору обзиром на остало црногорско законодавство. Рад Југословенске Академије. Књвга ХСУ1 у Загребу 1889.