Branič

ПРЕДОСНОВА ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА

5. На неколико места човек се пита, да ли пред собом има Лредоснову Грађанског законика или, рецимо, неку наредбу управне власти првог степена (на пример § 435 „Са учесником поступиће се")6. Не докаже „потауно" (§395) и„довољно" вероватним учини (§ 793) у супротности је са Закоником о судском поступку у грађанским парницама (§§ 368, 370, 467). Шта треба да значи: „наследник мора иризнати дуг који је легатор доказао" (§ 665)? У теорији спорно је питање о томе, у коју правну област спада расподела терета доказивања, у материју „формалног" или у материју „материјалног" права. Свакако ваља имати у виду начело изражено у §§ 242, 246, 368 Г.п.п. и непостојање једног општег прописа о терету доказивања. 7. „Захтев" (§§11,105,106, 460, 563, 668 и други) као синоним за „право'' (овлашћење, тражбина, потраживање), дослован превод немачке речи: „Апзргисћ" [Оаз Кесћ! уоп етет АпсЈегеп ет Тћип осЗег ет 1Јп1ег1аббеп ги уег1ап§еп (Апбргисћ) — § 193 немачког Грађ. законика] није у духу нашег језика. То довољно показује и „оаравданог захтева " у § 11. Нека се, на том месту, место „захтева" стави „права", имаће се „оправданог ирава' 1 . Чиме _,,оправданог" права. Као и „захтев'', у наше новије законе, као и у Предоснову <(став трећи § 305), унесен је „предлог" у смислу, који је противан своме обичном значењу. Власти се не чини „предлог" у случајевима, у којима она има иравну дужност да донесе одлуку о ономе што се од ње захтева, што се од ње тражи или за што се она (конвенционално, учтивости ради) моли. У духу нашег језика било би да је „захтев" употребљен у смислу за који је употребљен „предлог". 8. Покушај да се, не поступајући слично § 14 Кривичног законика (ако за то постоји потреба) у Предоснови учини терминолошка разлика између синонима „услов" и „увет", као и између синонима „претпоставка" и „предмњева", није успео. Та хотена разлика није доследно спроведена. 9. Имамо „правда", „право", „правосуђе'',професоре истуденте „права", Министарство „правде"; у Предоснови имамо „јури стичка лица" (§ 43). За Предосновино ,,јуристичко лице" (правно лице) у Општем имовинском законику (члан 954) назив је нелични имаоник. И ако не би био усвојен овај назив, потпуно је излишно наглашавати да правна лица не могу имати „само она права и дужности, које по њиховој природи може имати само човек, као што су права и дужности, који проистичу из спола, година живота или сротства" (друга реченица § 43). 10. Солидарност је тако рећи опште позната реч и парола је садашњице; у Предоснови је — ,,Кореалност" (у наслову — маргиналији над §§ 877—882). 11. „Тужба" у садашњици има два значења: парнична радња односно припремни поднесак (§ 321 г.п.п.) и јавно субјективно право према држави на заштиту наводно угроженог или повређеног права. Према томе, застарело је, „Тужба застарева" (§§ 154, 167 и други), „тужба престала" (§ 920) и слично.