Branič

238

,Б Р А Н И Ч'

да нема дела, не иду, а то ће бити увек кад је у питању пријава, односно тужба без основа, кад је, дакле, у питању шикана. Право да о оваквим тужбама решава треба и даље да задржи одбор Коморе, који је састављен од 23 најугледнија адвоката. Милан Живадиновић: Одмах после редовне годишње скупштине крајем октобра 1935. год., одбор Коморе изабрао је један ужи одбор за проучавање питања измене пословника. Он лично тражио је и добио пословнике од свих комора сем Подгоричке, који је преписао у Министарству правде. И у пословнику Загребачке коморе предвиђено је, да одбор Коморе може одбацити неосноване тужбе. Предлаже да се изабере одбор, који ће истакнуто питање да проучи и да пленуму поднесе извештај. Сматра да би већ постојећи ужи одбор одбора Коморе требало проширити са члановима дисциплинског већа и заступништва Коморе.. Др. Радоје Вукчевић: Прихвата предлог г. Живадиновића у погледу избора ширег одбора. Затим објашњава зашто је још у почетку рада Коморе одбор Коморе усвојио једну праксу у поступку са т}жбама против адвоката и ако иста није у сагласности са законом о адвокатима. Одбор Коморе био је у оно доба најјача гаранција да адвокати не буду извргнути самовољи уских форума. По § 59. Зак. о адв. у дисциплинском поступку не може се тражити накнада штете, што значи да и нема оштећеника. О овоме треба повести рачун кад се решава истакнуто питање. Прешседник Симић: Не може § 59. Зак. о адв. да се тумачи без везе са § 94. тач. под д) истог закона. Не ради се овде о лицу које ће остваривати накнаду штете у дисц. поступку, већ о лицу које има право на употребу правног лека, јер је у својим правима оштећено. Такво је наше сталешко правосуђе. Може заиста да буде и шикане али за правилно вршење правосуђа једина гаранција је хијерархијско судовање. Зато се оштећеном не треба да затварају врата за употребу правног лека, не да истакне оштетии захтев, већ да изјав» да је оштећен радом адвоката. Г. Атанасијевић лепо је приметио да је шикана могућа, али досадашња пракса не слаже се са законом о адвокатима. Слаже се са предлогом г. Живадиновића, који је прихватио и г. Др. Вукчевић, да се образује одбор за проучавање питања, које је данас на дневном реду. Петар Радојковиђ, заступник Коморе, предлаже да се дискусија даље не води, већ да се умиоже реферати претседника г.г. Симића, Вагнера као и елаборат специјалног одбора, који се данас буде у смислу предлога г. Живадиновића изабрао, да се све то достави члановима одбора Коморе, дисциплинског већа и заступништва Коморе, ради детаљног проучавања, па тек онда сазвати овакву седницу и донети дефинитивне одлуке. Седница једногласно прима овај предлог. Милан Костиђ тргжи једно кратко објашњење о примени § 54. поеловника. које му претседник Симић даје, па се прелази на избор одбора по предлогу г. Живадиновића, и седница једногласно бира овај одбор: Из одбора Коморе пео ранији одбор за измену пословника: Трипка Жугића, Милорада Пав.човића и Милана Живадиновнћа, из дисциплинског већа претседника Стевана Вагнера и заменика претседника Радована Атанасијевића, и из злступништва Коморе заменика заступника коморе Милана Костића. Седница се саглашава да претседник овога одбора буде поетседник Симић, који ће уједно и руководити радом истог. Претседник дисциплинског већа Стеван Вагнер информише седницу о јоиг неким закључцима дисциплинског већа, али се по истима не отвара дискусуја, пошто ови закључци немају везе са питањем о коме се данас расправљало. Претседник Симић закључује седницу у 20 часова.

ПРИКАЗИ Др. Милеша Новаковић: Основи Међународног јавног прав а, књига прва. Београд, 1936. год. Стр. 263. Као што у предговору г. Др. Новаковић каже, ово је прво оригинално Међународно јавно право на нашем језику, пошто је до сада наша правна књижевност имала само основе Међународног јавног права у преводима. У толико> је горње дело значајније и достојније пажње.