Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

371

Претсједник Савеза за период 1935/36. г. Др. Рикард Бај поздравља делегате, отвара скупштину у 10 сати, те констатује да су сви присутни изасланици исказани пуномоћјима, те да је скупштина у емислу чл. 10 Правилника способна да ствара закључке. Предлаже за овероваче записника гг. Др. Бадовинца Илију и Др. Баруха Израела, а за водитеља записника г. Др. Роберта Фирста, што се прихваћа. Поздравља у првом реду г. Др. Миливоја Симића, претсједника Врховног суда у СараЈеву, као заступника г. Министра Правде, а затим у краћим цртама приказује рад Савеза кроз период 1935/36. те рад делегата Савеза на скупштини међународног Савеза адвоката („ошпја 1га1егпе") у Бриселу у јулу 1935. Госп. Др. Миливоје Симић, претсједник Врховног суда у Сарајеву у свом кратком говору прије свега изјављује, да г. Министар Цветковић, заступник Министра Правде, жали да је спречен да лично присуствује скупштини, а да је њега овластио, да га заступа и да скупштини жели плодан рад. Истиче тешке дужности судија, а затим и дужности адвоката, које успоређује, те је мишљења, да рад адвоката треба да буде коректив судачког рада, и таквим заједничким радом постићиће се жељени успјех. 2) Извештај о раду Савеза кроз период 1935/36. тајника г. Др. Барбиериа из Сплита, раздијељен је међу делегате. Ово извјешће приложено је записнику, те чини његов саставни дио. Завршне рачуне и предлог буџета за период 1936/37. поднео је благајник г. Живадиновић Милан. Завршни рачуни и предлог буџета приложени су овом записнику те чини његов саставни дио. Извјештај тајника и благајника, као и завршни рачуни и предлог буџета примљени су једногласно тиме, да је принос појединих комора повишен на динара 10.— годишње по члану. 3) Прелази се на 3 тачку дневног реда, те претсједник г. Др. Бај предлаже, да се за претсједника за период 1936/37. изабере г. Др. Нико Андријашевић, претсједник Адвокатске коморе у Сарајеву. Скупштина једногласно изабире г. Др. Нику Андријашевића за претсједника. Др. Бај упућује новоизабраном претсједнику неколико ријечи поздрава и честитања. Др. Андријашевић преузимајући од г. Цр. Баја претсједничко мјесто, захваљује на избору, а захваљује и г. Др. Бају на пожртвованом раду у прошлој години. Обећаје, да ће радити у истом правцу и рачуна на сарадњу комора. 4) Реферат г. Др. Урбанца о тарифи, прилежи записнику. Прилог 4. У дискусији судјеловали су г. Др. Видман, који се је изјаснио против предлога у резолуцији о хонорару од 10% код т. бр. 2, те против измјене § 6 уредбе о тарифама зз награде управитељу стечајне масе и принудног поравнзња. Г. Д-р Семјан предлаже додатак резолуцији, да трошак припада управитељима стечајних мзса, у колико су адвокати. Др. Јакшић предлаже, да се на!прше ријеши питање, да ли скупштина уопће жели измјену тарифе. Гг. Др. Политео, Симић, Др. Олип, Др. Андријашевић и Др. Коларовић су против тога, да се за сад траже измјене. Прихваћа се затим реферат г. Др Урбанца тиме, да се тражење измјена у тарифи одлаже на 1 годину. Скупштина прима нз знање испразак, да се захтјев г. Др. Урбанца односи на готове издатке и диете а не на хонорар, и прихваћа предлог пословног одбора, да се призна Адвокагској комори у Љубљани на име свих издатака по овоме основу и исплати из благајне Савеза паушална сума од 18.000 дин. 5) Рефепат о новели к одредбама о порезу на ренте одржао је госп.Др. Отон Фетих. Реферат је приложен записнику. Прилог 5. У дискусији су судјеловали гг. Др. Адамовић, Др. Олип и Др. Фетих, те је закључено, ца се препушта пословном одбору, да по потреби подузме потребне мјере. 6> Реферат г. Др. Рикарда Баја о питању званичног награђивања уредовних обрана. Госп. рефеоент истиче, да су адвпкати на подручју сплитске коморе превише оптеречени заступањем странака, којима је признато сиромашко право као и уредовним обранама сиромашних. Адвокати на подручју сарајевске коморе да су још више оптеречени бесплатним заступањем. Адвокатски сталеж је једини, којему држава намеће бесплатан рад. И ако се адвокати томе не отимају, ипак није праведно, да се у томе иде предалеко. Судови нијесу доста опрезни при дозволи сиромашког права Било би идеално, ако би се омогућило да коморе поједине случајеве провјерава'у, т.ј. да ли молитељ имаде увјете, да му ге дозволи сиромашко право и бесплатно заступање. Држава би могла предвидјети нагрзде за таква ззступања, коЈе би судови ликвидирали. У том случају би се молбе и боље провјерав^ле. Предлаже резолуцију према ко|ој се молбе за подјеливање сиромашког права имаду боље провјеравати, и да се подузму потребне мјере