Branič

372

„Б Р А Н И Ч"

ради редуцирања тих заступања и евентуалних награђивања. Ограничује затим предлог резолуције, да се мапбе имаду тачније провјеравати, и да се адвокати, нарочито код уредовних обрана имаду у становитом року прије рочишта обавјешћивати. У дискусији судјелује г. Др. Политео, који сматра заступање сиромашних традиционалном дужношћу адвоката. Осим тога је заступање сиромашних последица облигаторног заступања. Мишљења је, да би се акција Савеза имала ограничити на то, да се подјеливање права сиромаштва сведе на праву мјеру. Др. Адамовић предлаже, да се тражи, да држава као накнаду даје неку паушалну своту пензионим фондовима. Г. Жугић је против сваке резолуције, бесплатно заступање је дужност адвоката, а данас нијесу прилике да се тражи награда. Г. Павловић напомиње, како и држава снаша жртву, када не тражи таксе. Г. Др. Фетих даје сугестију, да адвокати трошак даду обреиити и да траже наплату, када ће то код молитеља бити могуће. Евентуална награда државе могла би се одобрити на течевини. Истиче даље, да је Апелациони суд у Љубљани окружницом упозорио све подручне судове да при подјеливању права сиромаштва буду опрезнији. Г. Симић упозорзва на 6 годишњи пожртвовани рад многих београдских адвоката заступањем код Државног суда за заштиту државе који је рад највећим дјелом бесплатан. Предлаже да се коморе обрате Апелацији на оним подручјима, где је тај терет претежак. Г. Др. Коларевић истиче, да су адвокати на подручју коморе у Подгорици приморани, да траже и извршење и предујумљују таксе. Референт г. Др. Бај модифицира свој предлог тако, да Љлбљанска комора достави препис циркулара Апелације у Љубљани, на темељу којег да поједине коморе исходе слични поступак код њихове надлежне Апелације. Г. Др. Андријашевић предлаже, да се Апелациони судови још замоле, да се и судски чиновници имаду именовати бранитељима. Модифицирани предлог г. Др. Баја са додатком г. Др. Андријашевића скупштина затим усваја једногласно. 7) Реферат г. Др. И. Политеа о адвокатској таЈни и алвокатском имунитету. Референт разлаже, како је повјерење у адвоката темељ адвокатског звања. Дирали се у тај темељ, руши се и наше звање. Ми можемо заступати успјешно само онда, ако нам странка каже сву истину. А она ће нам ту истину речи само онда, буде ли сигурна, да ће ова истина, повјерена нама, остати тајном према свакоме, па и према власти. Дакле !е дужност чувања тајне наложена адвокату у интересу странке и успјешног заступања или обране. То право странке, да јој тајна буде чувана по адвокату и дужност адвоката да таЈну чува, морају бити поштовани по свакој власти и зато ова ни заобилазним начином несмије доћи до сазнања тајне. Досљедно томе не смије истражна власт, ни судска, а камоли полицајна, вршити увиђај у списе адвокатске писарне. Закон је о томе јасан. Апстрахирајући од прописа кривичног и грађанског поступника довољно јеупутити на § 22. Закона о адвокатима који гласи: „Адвокат !е дужан чувати тајну о стварима које су му повјерене, али то не може бити на штету његовог права да ради личног оправдања назначи извор свог сазнања. У сваком је поступку ослобођен дужности да свједочи о ономе што му је као адвокату поверено или да изда списе којима су му саопшгене поверљиве ствари или које су сачињени као белешке о таквим поверљивим стварима." Зато су повредиле закон оне власти, које су у конкретним случајевима провеле преметачине адвокатских писарна. Морамо против тога просвједовати и то у будуће спречити. С друге стране ваља спречити да адвокат то своје право злоупотреби и да смета држави у њезину праву да прогони и откррва злочин, који није у вези са адвокатском тајном. Мисли да се та два права — право адвоката и странке на тајну и право државе на кривични прогпн — даду ускладити тако, да се Дисциплинском већу Адвокатске коморе повери испмтивање и одлучивање. је ли адвокат у конкретнпм случају злоупотребио то право и у својим счисима крио нешто што није у вези с повереном му од странке тајном, јер ако је то злоупотребио, онла Је починио дисциплинску кривицу и Адвокатска комора нема разлога, да га у таквоме случаЈу узима у заштиту. Г. Др. Ба) поздравља овчј предлог али није сигуран у успех, јеп ће државна власт указати на илтерес, да неке податке што прије сазна. Г. Влада Симић предлаже, да се у евентуалној резолуцији умјесто надлежности Дисциплинског вијећа, установи надлежност Адвокатских комора. Скгпштина затим прима једногласно резолуиију г Др. Политеа, итмјењену према предлогу г. Симића, тиме, да се иста упути г. Министру Правде. Иста гласи: „Поводом учесталих повреда адвокатске та1не по органима власти, напосе преметачином списа адвокатске писарне, скупштина Савеза адвокатских комора,