Branič

СУДСКА ПРАКСА 54»

Брише се ЈМиливоје О. Поповић из именика адв. приправника по одјави принципала под 28-1Х-1936. год. Брише се из именика адв. приправника Новииа Хаџи Поповић под 28-1Х-1936. год. по одјави принципала. За овим прехседник Симић даје реч Драгомиру Ивковићу, који реферише по тужбама против адвоката па се доносе одлуке које се по Зак. о адвокатима не могу објављивати. Како је дневни ред исцрпљен, то претседник Симић закључује седницу у 20 часова, Записник је нрочитан и примљен. Следују потписи присутних чланова и овера претседника и секретар?...

СУДСКА ПРАКСА Из праксе Државпог Саееша ао пореским иредмешима. Старо је правило да су у фискалним предметима административне власти више него строге и да настоје протумачити закон на начин погодан за боље убирање прихода. У осталом та тежња је разумљива кад ее креће у границама дозвољеног. Прописом § 27 Закона о буџетским дванаестинама за 1935/36 годину од 30-УП-1935 год. новелирана је тач. 4 чл. 82 Закона о непосредним порезима на тај начин, што је додат но.ви став који гласи: „Као сопствени уложени капитал сматра се и онај капитал који је предузећу стављен на стално расположење ма у којој правно) форми, кад тај капитал посматран по господарским начелима ноказује постојање господарског идентитега између права сопствености на предузећу и капиталу, који му је стављен на расположење. Овај идентитет сопствености мора по пореској власти бити ваљано образложен и доказан. Одредбе овог става примењиваће се већ од пореске 1935 године.° Озом новелом законодавац је лао овлашћење пореским властима да, код акционарских и осталих друштава обавезних на јавно подагање рачуна, сматрају као акционарски капитал — „уложени капитал" — и све оне капита.че који су стављенн друштву на располагање „ма у којој правној формп", ако постоји господарски идентитет између друштва и тих капитала и то резонујући по „господарским", а не правним начелима. Дакле, да се сматра као сопствени капитал и онај новац који друштво прими на зајам од трећег лица, ако власти закључе и образложе да по господарским начелима постоји господарски идентитет између тога капитала и друштва. Није нам овде циљ да критикујемо ову законску одредбу, која прелази преко правних начела и оставља велнко и неограничено поље тумачења „господарског идентитета" и „господарских начела". шго по мало личи на одредбе далеко одмаклих земаља бољшевичког стила, па зато нећемо о томе ни дискутовати. Циљ нам је само да ваведемо једно правилно становиште Државног савета. Горе цитираној одредби је циљ да не призна као режијску ставку и да опорезује као чисту зараду све камате одобрене зајмодавцима, ако власти сматрају да постоји господарскн идентитег између пореског обвезника и позајмљеног му капитала. Одредба је довета 1935 год. Законодавац је нагласио да ће се та одредба примењивати за пореску 1935 годину и даље. Пореске власти пригодом решавања разреза пореза за године 1932, 1933 и 1934 покушавају користити се овим прописом примењујући га и у разрезима за ове ^одине. Пропис је доста еластичан. Поље тумачења је широко, па би фискална берба могла бити обилата. Заборављајући при том на онај додатак да та новела важи за 1935 год, па даље, а прелазе и преко саме стилизације новеле, као и преко тога да таквог прописа, ни њему сличног, раније није било. Поводом те праксе финансијских власти ово питање је изнето предопшту седницу Државног савета. Одлука је донета, али питање није решено мериторно Вероватно зато што није добро постављено, или зато што већи форум теже улази у детаље појединих важнијих питања. Општа седница је решила, да по-