Branič

§ 98 ОД. IV КРИВИЧНОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА итд.

569

степену а захтев окривљеног, да суд донесе одлуку, сматра као жалбу на наредбу истражног судије а захтев: да суд донесе одлуку о истрази одбија као неумесан. Противу овог решења кривичног већа нема места жалби, пошто кривично веће доноси своје решење у другом степену. Међутим пракса Окружног суда у Осијеку стоји на другом гледишту у примени овог законског прописа. Код тога суда, истражни судија кад се сложи са предлогом тужиоца о отварању истраге о томе не доноси формално решење, већ неформалну одлуку да усваја предлог тужиоца, коју саопштава окривљеном. Ако окривљени затражи одлуку суда или изјави:да се жали на то да се противу њега отвори истрага, кривично веће у Осијеку доноси своје решење у другом степену и ако у ствари истражни судија није ни донео формално решење на које би окривљени једино могао да се жали, јер се на неформалне одлуке истражног судије не може жалити, Међутим, може се поставити питање: колико и једна и друга пракса одговара правилном тумачењу § 98 од. IV к. с. п. Др. Божа Марковић стоји на гледишту: да ако истражни судија нађе „да је предлог Државног тужиоца оправдан он ће предлог усвојити и наредити да се истрага отвори. О овоме иследник треба да донесе писмену одлуку, из које ће се видети да је усвојио иредлог тужиочев." Ако истражни судија не усвоји предлог тужиочев о отварању истраге, онда није надлежан он да о томе доноси решење, већ мора да затражи одлуку кривичног већа. „Сем истражног судије, одлуку суда о отварању истраге може изазвати и окривљеник. То је случај кад окривљеник не прима иредлог таужиочев да се отвори истрага, већ захтева одлуку суда (§ 98 од. IV скп.).... и (страна 464—465). Из овога излази, да формално решење наредба истражног судије о отварању истраге не веже окривљеног, који се већу обраћа за одлуку кад не прима предлог тужиочев да се противу њега отвори истрага, и овај његов захтев не може се узети као жалба на решење истражног судије, јер се тим захтевом не жали противу решења истражног судије, које је интерна ствар истражног судије и за њега нема значаја, него од кривичног већа тек тражи да оно одлучи о тужиочевом предлогу о отварању истраге. Формално решење истражног судије, којим отвара истрагу противу окривљеног у ствари је само одлука из које се види да је усвојио предлог тужиочев о отварању истраге, које према окривљеном нема никаквог дејства кад год он сматра да је предлог тужиочев неоснован и учини захтев да о предлогу суд реши. Јасно је према овоме да је ова одлука већ донета у првом степену, противу које има места жалби Апелационом суду. На супрот овом мишљењу Др. Михаило Чубински, § 98 од. IV с.к.п. тумачи тако, да по правилу истражни судија доноси решење о отварању истраге изузев у два случаја у којима решење о отварању истраге доноси крив. веће, и то: кад се са предлогом тужиоца не сложи истражни судија или кад окр. захтева одлуку већа. Значи да је у ова два случаја одлука кривичног већа донета