Branič

СУДСКА ПРАКСА

3&

је као полно непорочној и невиност одузео, па је 1931 године напустио, чиме је учинио злочин против јавног морала из § 278 к. з. Своје уверење о бваквом чињеничном стању суд заснива на исказу приватне учеснице М. М., која је под положеном заклетвом посведочила да се 1929 године упознала са оптуженим Н.Н., да је он њу много пута сачекивао кад је са посла излазила и како је успео да је наговори да узму заједнички стан, обећавајући јој при томе да ће је узети за жену. У томе циљу узели су собу код С. С. у којој су остали неколико месеци за које време су живели као муж и жена тврдећи, да је до тога времена била „вирго интакта". За време тог ванбрачног живота оптужени Н. Н. још увек уверавајући М. М. да ће је узети за жену, само док му стигну документа... Кад је М. М. остала у другом стању а три месеца пред порођај оптужени Н. Н. после много злостављања је напустио 1931 године и није се са њом венчао. Посде три месеца од дана када је иапустио она је родила сина коме је данас пет година. На исказу сведока М. С. који је под положеном заклетвом посведочио да зна, да су оптужени Н. Н. и М. М. становали код Д. Б., да су спавали с њом у истој соби наглашавај}ћи: Н. Н. и М. М. у једном кревету. Ову чињеницу зка, каже отуда, што је становала у истом дворишту и када би ови ујутро одлааили на посао па и сама Ђ. јер је била праља, онда је спремала кревете у кући Ђ. Често је била присутна када је оптужени Н. Н. говорио како ће се венчати са М. М.; али се сећа јасно и тога да је била у више махова сведок злоставе Н. Н. према М. М. итд. На исказу сведока Ј. Р. из кога се види да је сведок становала у истој улици где и Н. Н. и М. М. и да јој је познато да су становали у исгој кући. — Сведок Д. Ј. посведочио је да му је познато да је оптужени Н. Н. имао извесне везе са М. М. Оваквом казивању оштећеие и нгведених сведока суд је поклонио пуну веру, јер се оно слаже са ислеђеким околносткма, а ничим у сумњу није доведено, тако да га је суд усвојио као довољви доказ за кривичну одговорност оптуженога. По делу овом суд налази дело из § 278 к. з. сматрајући да је оштећену М. М. преварио на тај начин што јој је обећао брак, међутим из оваквих његових поступака јасан је закључак да он ту намеру никада није имао, већ напротив да је са њом узео заједнички стан само зато да би живео у ванбрачном односу. По ревизији и призиву оптуженог, односно браниоца Касациони суд је у већу донео решење којим је ревизију као неосновану по § 345 тач. 2. к. с. п., а призив као неумесан по § 334 од. II у вези § 353 к. с. п. одбацио са разлога: Бранилац оптуженика у оправдању ревизије напада пресуду Окружног суда због повреде формалног закоиа из тач. 5 § 336 к. с. п. која би се гастојала у томе, што је суд одбио предлоге одбране да се испитају сведоци, који би потврдили да су имали полне односе са оштећенкцом, те да она није могла бити полно непорочна пошто није „вирго интакта*. Ови ревизиони наводи су неосновани, јер за појам полно непорочне девојке није нотребно да је женско лице „вирго интакта", већ је довољно ако то женско лице није имало истовремено однос са више мушкараца. Према томе, позивање на ову повреду закона није умесно по § 338 од. III к. с. п. — а осим тога суд окружни из казивања оштећене стекао је уверење да је она била непорочна и невина девојка. Неоснован је и навод ревизије о повреди материјалног закона из тач. 1 под. а § 337 к. с. п. у погледу дела из § 278 к. з. јер је суд правилио према утврђеним чињеницама нашао да у радњи отуженика стоје обележја овога дела. Наводи о томе да је оштећеница пристала на блудни живот и да није било преваре од стране оптуженика не престављају ревизионе наводе, јер се њима напада на уверење суда о чињеницама, што Касациони суд није овлашћен да цени. П. Одлука. Државни тужилац истога суда оптужио је Н. Н. што је се почетком јуна 1932 године иреставио М. М. из Београда и њеној мајци у њиховом стану да је момак и да је рад да се са М. М. венча. Том приликом предлагао је да одмах још пре венчања отпочну заједнички живот нашта је М. М. са пристанком своје мајке пристала. у жељи да путем брака нађе себи срећу и свој живог обезбеди. Оптужени Н. Н. одмах је нашао стан н са М. М. се уселио и у заједници провели су четири месеца — доцније М. М. је сазнала да јеН.Н. ожењен и када га је упитала о томе, он јој је рекао да је то истина, али да ће