Branič

I

111

,Б Р А Н И Ч*

Најпре самим закоком о Државном савету и упр. судовима, по коме је допуштено постојање и саме врсте дискреционарног управног акта, јер по његовим чл. 19 и 24 тужба није допуштена и суд ће је одбацити одлуком у претходном поступку „у стварима у којима су иу колто уиравне власти иозитивним иравом овлашћене да доносе решења на основи слободне оцене". То значи, да има извесних управних аката у нашем праву против којих тужба у иринцииу није допуштена. Када ће се и који све акти, донети на основи слободне оцене, (гумачење израза „у колико су управне власти позитивним правом овлашћене) подвести под ову врсту, која је код нас надживела шеорију , као један остатак ранијих схватања, — то зависи од просвећености и ступња праксе Државног савета. У административном праву, где влада појам дискреционарног управног акта, управна власт има још стабилни/у, и ако, теоријски, не и ширу, улогу у сшварању ирава, јер вршење дискреционарне власти путем дискреционарних управних аката ослобађа ову надлежност управне власти и оке делимичне контроле управног суда, која је иначе по самом појму дискреционарне власти могућна. Наше позитивно право познаје и једну другу врсту дискреционарних управних аката. То су решења, дискреционарна по своме практичном дејств у, а ако у ствари то не би била ио својој ирирода, јер су донета често и у везаној примени закона. На име, чест је случај у нашим законима, да се решење огласи за извршно или да се у закону предвиди, да против таквог решењ нема даљег правног лека. Чест је случај да сам закон, иначе. н иоверава слободну оцену управном органу, већ поставља јасне услове и конкретизује његову одлуку — али је оглашава извршном или је заклања од тужбе. То је нека врста дискреционарних аката без дискреционарне власти. Постојање оваквих аката значи У ствари правну могућност за управну власт, да извесне законске одредбе примени и суаротно законским условима, и супротно законским тежњама, интересу и циљу закона, да је из извесне области јавне упразе уклоњена контрола законитости — оар правна контрола —, па се ова појава не може посматрати двукчије него као једна несавремена и дефектуозна иравна институција, у потиуноме нескладу са оиштим иравним иојмовима о функцији уиравне власти. Она више спада у иолитику, него у ираво. * ❖ * Како стоји са правним значајем обичаја у административном праву? Као правни извор он је, нарочито на континенту, важнији у приватном, него у јавном праву. Ми овде не можемо испитивати опште карактеристике, формирање и правну снагу обичајног права уопште, сем у колико нам то буде неопходно за обележавање стваралачке улоге обичаја у административном праву. У административном праву обичај има извесну специјалну ситуацију. Ту се он, пре свега, јавља у другом виду. Обичајно право сматра се као народно ираво, практиковање или стварзље иззес;шг праза у маси, у друштву. У административном праву