Branič

122 ,Б Р А Н И Ч-

израђено у један јединствени иравни систем, оно је остало и дан дањи једним великим делом теориско араво, и његове солуције, решења која треба дати у сукобима, које његова примена ствара, зависе у многоме — да не кажемо искључиво — од теориских принцииа, који као такви нису у позитивна законодавства, сем можда делимично, унети. Отуда врло велике и врло често празнине у административном заководавству и потреба да се законска наређења примењују и правне установе остварују у складу са принципима теорије, да се путем праксе израђује тај систем разних односа, који су предмет административног права» Услед тога, административно судска пракса има једну несумњиво стваралачку улогу у иозитивном праву. Административно судска пракса у свима земљама, где мање — где више, наметнула је своју моћ активној администрацији која — с једне стране немајући погребну оријентацију у законима, а с друге потпадајући под њену обавезну контролу — спроводи гледишта административно судске праксе, уносећи их практично на тај начин у позитивно право. Тако је и француско административно право, готово у свима сзојим битним принципима, ироизвод једне смишљене и теоријски сјајно сргументисане праксе францусксг Државног савета. Наша административно судска пракса, разуме се, мање је поучна својим примерима у овом погледу и мање је обилна. За то постоје разумљиви разлоза, од којих и тај, што она нема за собом довољно дуг живот, нити довољно традиција. Ми смо стекли модерно управно правосуђе тек ире нешто више од десет година. Наш стари предратни Државни савет вршио је додуше и ту управно судску функцију, али не у потпуности и само као једну од осталих функција, које су му биле поверене и које су сматране за важније. Он је имао делимично иолитички карактер и готово сви наши предратни политички ауторитети прошли су кроз Државни савет. Ако би се из целе предратне праксе нашег Државног савета могла извући једна оишта карактеристика, могло би се рећи, да се она делимично служила иојмовима грађанског права и иостуака да је кроз њу провејавао један дух иравичности, али су се мање могла наћи теоријска схватања о правним институцијама административног права. Уосталом, на проучавање административног права код нас пре рата није ни обраћана толика пажња као данас. У овоме, за еволуцију правних појмова кратком времену после рата, наша административно судска пракса, насупрот често неиовољним околностима, под којима је вршена, створила нам је један добар део појмова и правних норама и својим одлукама допунила наше адмииистративно право. Ја ћу споменути, примера ради, само неколико таквих институција. Режим активне легитимације за тужбу, у коме се постављало питање, када ће једна правна личност, удружење, корпорација, моћи поднети тужбу и ради заштите каквих права, затим појам управног акта, који може биги тужбом нападнут (акт управне власти општег карактера не може изазвати адми-