Branič

130

,Б Р А Н И Ч"

кривична нити слична са којим делањем предвиђеним у к. з. Ново немачко кривично право не може да пође ни једним од напред означених праваца. Правцем либералистичких кривичних законика не може поћи са разлога, што оно третира појам противправности са материјалног гледишта, а као једини извор кривичнога права сматра правно уверење народа, морални поредак народа. Закон је само вањскз, спољна форма, спознаја тога моралног поретка народа, услед чега закон и не може у свом посебном делу да дадне тачне описе бића кривичних дела. Уза све то он претпоставља нормирање појединих бића кривичних дела, али иста не нормира неком нарочитом прецизношћу, како је то код кривичних законика либералистичкога правца. Ипак то не значи, да би нови нем. к. з. личио на к. з. Совј. Русије, јер по новом нем. к. з. судија ће морати да примени кривичнесанкције на свако оно делање, које испуњава услове једног делања предвиђеног и нормираног у к.°з. Али зато ипак не мора да остави некажњено оно делање, које истина не испуњава услове било којега делања предвиђеног у к. з., ако он налази, да је оно по здравом правном схватању народа кривично и да на њега треба примењивати казну. Циљ је кривичног права заштита народне заједнице и испаштање за учињено неправо. То је полазна тачка националсоцијалистичког кривичног права. Оно гледау учиниоцу кривичнога дела непријатеља, кога треба свима силама не само сузбијати него и уништити. Поред тога законодавац је у својој могућности да дадне тачне описе бића кривичних дела ограничен, јер се та делања у свагдањем животу јављају у свима могућим формама, које је често немогуће и наслутити, а камо ли предвидети. То опет тражи, да се судијама дадне велико поверење, јер ће њихова улога бити велика код примене к. з. Било је чак заступано и гледиште, да не треб) одредити у закону ни границе казне (81га{гаћтеп) него да је довољно за сзако поједино биће кривичног дела одредити у закону само правац кажњавања, који би онда судији служио као полазна тачка при одмеравању казне у конкретном случају. Ово гледиште кривично-правна комисија није усвојила. Да видимо сада мало поједине групе кривичних дела из посебног дела к. з. Свакако да би се у првој групи налазила еајтежа кривична дела, а која би била раздељена у шест отсека: велеиздаја, издаја земље, издаја народа, нападаји на одбранбену снагу народа, нападаји на духовно држање народа и нападаји на привредну снагу народа. Већ сама деоба на велеиздају, издају земље и издају народа (Носћ-]_,апс1еб- ипс! Уо1кзуегга1) има у себи нешто специјално за националсоцијалистичке појмове. Та се деоба разликује од деобе либералистичких кривичних законика, што су ови претерано истицали и истичу индивидуализам, од к. з. Совјетске Русије, који имаде типично класни карактер, а и од к. з. фашистичке Италије, којему је држава највећа вредност 9 ).

9 ) Ог. Ма^1ег; Носћ —, [лгкЈез — ипс! Уо1куегга1, Вег. В. Т. 5. 67. Видети: и К. 5 1е%ег1, ОшпсЈги^е (Зез 5(га{гесћ1б јт пеиеп 54аа4е, 1934., 5—79 и сл. Сигерт је свој уџбеник углавном радио у духу горе поменуте Споменице в. бел. 6).