Branič

220

„Б Р А Н И Ч"

Б У колико се тиче чл. 8. уводног закона за гпп. 1) Да се препоручи свима адвокатским коморама у земљи да скрену пажњу својим члановима да, у споровима где је обавезно заступање странака преко адвоката, а јавне установе, општине или друге организације и друштва, овласте да их заступају њихови чиновници или друга самовласна лица, место адвоката или државног правобраниоца, — улажу приговоре и траже издавање формалног закључка због неуредног заступања парничне стране и да у колико тај суд не усвоји приговоре да улажу правне лекове због повреде §§ 102, 128, 139, 175 и 557 гпп., до највише инстанце. У вези са овим, коморе би имале убудуће да достављају Савезу све решене случајеве по овоме питању, како би се створила могућност за доношење одлуке пуне седнице Касационог суда у смислу већ цитираног закључка Касационог суда у Београду Рев. бр. 1082/36 (§ 57 заксна о уређењу редовних судова, у вези чл. 46 уводног закона за гпп.). 2) Да се приликом измене закона о судском поступку у грађанским парница од 13 јула 1929 године, захтева избацивање тач. 2 чл. 8 уводног закона за гпп. и то како у погледу заступања странака, тако и у погледу достава. 3) Да се тражи укидање чл. 56 г. Закона о Привилегованој аграрној банци који је установљен § 8 Закона о изменама и допунама овога закона од 5 децембра 1931 године.

Др. Видан О. Благојевић адв. — Београд. ИАЖНОСТ УСМЕНОГ УГОВОРА О НАГРАДАМА АДВОКАТА Оно што је по старом српском Закону о правозаступницима од 15. јуна 1865. год. било забрањено, по новом Закону о адвокатима од 17. марта 1929. год. дозвољено је. Адвокат је по Закону о адвокатима овлашћен, да уговори награду за свој труд путем писмене исправе у којој ће бити означен износ награде, начин плаћања награде, износ примљеног предујма и нарочито мора бити речено да се погодба односи само на награду а не и на трошкове, — § 27. оц. I. Закона о адвокатима. До ступања на снагу новог Грађанског парничног поступка од 13. јула 1929. год. није било спорно, да је за ваљаност погодбе о адвокатској награди била потребна писмена исправа, бар на територији оних апелационих судова, који су познавали законску теорију доказа у Гр.п.п. Са ступањем на снагу новог Гр.п.п. на целој државној територији, изузимајући Апелациони суд у Подгорици, питање тумачења овог зак. прописа озбиљно је се поставило. То с тога што Гр.п.п. у § 368. през,виђа, као правило, слободну доказну теорију у вези слободног судиског уверења, под изузетцима