Branič

232

„Б Р А Н И Ч"

у праву, лако ће моћи да ее реше сва она спорна питања која живот пружа а када се тиче обима једнога права. Увек ће се имати једно опште мерило и примењивати на конкретни случај.

Право је само онда оправдано ако оно, вршећи се и пролазећи кроз безброј других интереса, не пружа користи за титулара противзаконо а на штету другога. Два суседна трговца истом робом, конкуренти су. Свакако да један другоме штете, јер увек извесан број купаца привлачи један на штету другог. Да, али такав начин рада није противзакон. Право слободне продаје законом је дозвољено. Само недозвољена — нелојална конкуренција је забрашена. Значи, треба у сваком конкретном случају наћи, шта је законом дозвољено а шта не. И према томе одредити дали има или нема злоупотребе у вршењу права. Но тешкоћа се појављује у томе, што опште начело није било постављено из кога би се извукли елементи злоупотребе права. Постојала су ограничења за;;поједина права. Она еу се примењивала увек на законом заштићене изузетке. Мимо тога, безброј злоупотреба остајао је допуштен — јер појам границе дозвољеног није био опредељен. У праву својине, сопственик је неограничени господар свога добра. Обим овога права сужаван је према приликама места где се добро налазило и према природи самога добра. Ван овога, он је опет господар највишег права које се може имати на једној ствари. Даље, у браку жена је дужна следовати мужу где он за сходно нађе и повиновати се његовим наредбама. Има ли ту границе? Докле је жена дужна да следује мужу и да се повинује његовим наредбама. Ту би дошли у обзир интереси и хармонија брака, што је фактично питање а зависи од схватања оних којих се то тиче. Ако се сложимо са тим, да је установљење права потреба реда у друштвеном животу, онда свака самовоља и вршење права мимо његове социјалне и економске намене а које другоме причињава штету — треба сузбити. У том циљу, треба прецизирати законом дозвољену границу вршења права. За поткрепљење тезе о теорији злоупотребе права навешћемо речи једнога правника кога наводи и г. Н. Перић: „Има један факат који карактврише нашу еаоху и који је за аравнике моћна утеха; то је: да иојам индивидуалних ирава иостаје све више и вшие социјалан. Индивидуална права нису нешто непомично, она су у тесној вези са условима садашње цивилизације". 1 ) Као што је познато по питању теорије злоупотребе права имамо две школе: субјективну и објективну. Први сматрају, да је свако вршење права једино у циљу да се другоме нанесе штета, недозвољено. Други пак иду даље па веле, да злоупотреба права није само у намери да се другоме наноси штета, већ у томе, што је такав поступак антисоцијалан и као такав треба да буде сузбијен. Ми сматрамо, да треба прићи објективној теорији. Она задовољава баш садањи појам права који се од индивидуалног све

О теорији злоупотребе права... страна 32.