Branič

ЗАСТУПНИЦИ СТРАНАКА ПО НОВОМ Г.П.П. итд.

предлог. У овом пројекту који је доцније назван „Нишка основа", било је предвиђено обавезно заступање преко адвоката и код виших судова у свима парницама чија је вредност прелазила суму од 500.— динара, као и у парницама чија је вредност спора била непроцењива. 8 ) * * * Закон о судском поступку у грађанским парницама од 13 јула 1929 године, у погледу заступања странака пред судом поставио је два основна правила: 1) обавезно заступање странака преко адвокатау поступку пред зборним судовима свију степена, било да се парница води пред већем или судијом појединцем § 128 г.п.п., и 2) слободно заступање странака пред среским судовима — §§ 130 и 528. Прво правило, које садржи обавезно заступање странака пред зборним судовима преко адвоката, има низ изузетака, док друго о слободном заступању странака, односно о праву т.зв,. ■самовласних лица да заступају странке пред среским судовима је интегрално, дакле без изузетка. Ако изузетке од првога правила поделимо, с обзиром на распоред материје у г.п.п. и уводног законика за г.п.п., добићемо три групе: 1) изузетци који се помињу у §§ 128 и 129 г.п.п.; 2) изузетци садржани у другим прописима г.п.п., и најзад 3) изузетци установљени уводним законом за г.п.п. Изузетке из §§128 и 129 не региструјемо, јер су сконцентрисани, већ одмах прелазимо на оне који су растурени по другим прописима г^п.п. Тако, странке могу пред зборни суд доћи без адвоката, или ангажовати за свога заступника свако самовласно лице, још и у овим случајевима: 1) за расправу која би се повела око питања да ли сведок има право ускратити сведочење — § 420 ст. 2; 2) ако у месту парничног суда нема бар два адвоката могу се призив и одговор на призив заменити одговарајућим изјавама у судски записник и зато није потребно да суделује адвокат § 559 ст. 2; 3) за парничне радње о сиромашком праву § 173 ст. 3 г.п.п.; 4) за расправу која би се повела око питања да ли вештак има довољно разлога да одбије давање свога мишљења § 663 г.п.п.); 5) за предлог да суд постави изборног судију (§ 667 г.п.п.) и т. д. 4 ) *) Пројект закона о судском поступку у грађанским парницама од 15 јула 1915 годнне. § 102. — „У парницама чија вредност прелази пре К о 500.— динар а . или чија је вредност непроцењива, парничне стране морају бити заступљене пуномоћником из реда јавних правозаступника. Али ни у овим парницама није забрањено странкама, да у пратњи свога пуномоћника, дођу пред суд, и ту порел њега, дају усмене изјаве, кад их суд позове или саме за потребно нађу". § 117. — „У споровима који се могу само водити преко јавног правозаступника, претседник ће наредбом одбацати као неуредно писмено тужбе и одтоворе на тужбу, у којима нема доказа да су нх писали јавни правозаступници. 4 ) в. (1). Коментар грађ. пар. пост. „Цр. Ф. Горшића књ. 1 стр. 441 (2) »Судски требник грађ. парн. паст.° Лаз. Урошевића; (3). Теоретско практични приручник Југ. грађ. парн. права од Др. Хуга Верка стр. 29; (4). „Грађ. проиес. право од Др. Драг. Аранђеловића стр. 150; (5). „Грађ. процес. право", од Др. Срећка Цуле, стр. 207; (6). „ Коментар грађ. парн. пост." од Др. Георга Најмана — превод Др. Саве Греговића, књ. 1. стр. 329. (7) „ Бранич' од 1934. г.—