Branič

СУДСКА ПРАКСА 291

СУДСКА ПРАКСА Из праксе Апеладионог суда у Ковом Саду. Г. Бранко Јевремовић, судија Апслационог суда у Новом Саду достазио нам је четири одлуке из кривично-правне области, које радо објављујемо, као што смо и раније одлуке објављизали. (В. Бранич за фебруар април и мај 1937. г 22.— Погрешна примепа гакона као шаква не садржи елементе за дела из §-а 386 к. з. (Копа бр. 27|37 од 21. јануара 1937. год.) У кривичној сгвари М. Др. М. због преступа из §-а 386 к. з. по приговору М. Др. М. поднесеног противу оптужнице, Апелацвони суд у Новом Саду донео је ово решење. Апелациони суд приговор уважава, решава да оптужби нема места и кривично поступање обуставља на оскову тач. 4. §-а 20> к. п. Трзшкове кривичног поступка у смислу §-а 311 бр. 2. к. п. сноси приватни учесник С. Т. из Б. са доле наведених разлога. По оабачају кривичне пријаве од стране државног тужиоца у С. решењем бр. КК 550/935 преузео је гоњење приватни учесник С. Т. и подигао оптужницу протнву М. Др. М. оптужујући га зато, што је као управник Окружног уреда за осигурање радника у С. и то 1) егзекутивним путем наплатио допринос за осигурање радника 1.174 дин. и затим 780 дин. по платежним налозима снабдевеним његовим потписом бр. 1090/16088 и 1401/12080, који су уручени приватном учеснику Т. 26. новембра 1935. г. а односили се на раденике М. Г. и Е. К., а за које је раднике пре уручења платних палога правомоћном пресудом Кр. Банске Управе бр. II 80789/1934 установио да су напред именовани пољопривредни радници и не подлеже радничком осигурању: 2) такође егзекутивним путем наплатио допринос за осигурање радника у динара 74.25 за радника ГЈ. Р. по платном налогу бр. V 1362/14787 од 19 јуна 1935. г. и ако је знао да је Банска управа у Н. С. правомоћиом пресудом бр. II. 80796/1934 установила да је напред наведени пољопривредни радник и као такав не спада под удар закона о осигурању радника; чиме да је починио преступ из § 386 к. з. Апелациони суд расматрајући списе поводом уложених приговора нашао је, према извештају Мин. Социјалне Политике Ст. бр. 5117 од 13 фебруара 1936 г. а обзиром да је против издатих платежних налога од стране окривљенога, приватни учесник имао права жалбе на две инстанције, које право није користио, те тако није створио могућност да се реши питање, обавезе на осигурање његових раднкка наведених у оптужници, да у радњи окривљеног може бити само евентуална погрешка примене закона а не и гажење закона предвиђено у §-у 386 к. з., према чему нема довољно доказа са којих би окривљени био сумњив за дело за које се оптужује, услед чега је ваљало одлучити да оптужби нема места и кривично поступање обуставити на основу §-а 208 бр. 4. к. п. 23 .—Олакшавна околносш наиитост није таква да би оиравдавала иримену §-а '11 к. з. (Кппа бр. 214136 од 21. јануара 1937. г.) Окружни суд у Н. С. као инокосни суд прогласио је својом пресудом бр. Кзп. 1230/1935 од 12. новембра 1936. год. кривим П. Д. што је у С. 7. новембра 1935 год. багремовим огранком око 65. см. дугим на најдебљем месту промера дводинарке, ударио по глави Д. Ј. и нанео му повреду лаке природе на потиљку главе 4 1 / 2 см. дуг расцеп ткива коже, са јамом коже до кости на левом крају расцепа, што је дакле другом нанео повредулаке природе, чиме је учинио преступ против тела означен и квалификован по §-у 181 од. 1. к. з. Па га суд због тога осуђује по § 181 од. 1. к. з. обзиром на §§-а 70 и 74 к. з. на казну затвора у трајању од једног месеца. Приликом одмеравања казне, суд је узео за почетну врсту казне другорелну казну затвора, јер сматра, да изјава оптуженог. да је у непријатељству, а поред тога и његова изјава приликом напада на оштећеног „хоћеш да ти ја платим", јасно показује, да је оптужени дело починио из обести и крајње самовоље, а то одаје зао карактер учионица; па доследно томе казну одмерио, обзиром н на уважену олакшицу само напитост. Противу ове пресуде уложили су призиве Д. Т. због благе казне и квалификације дела противно оптужби а опт. П. Д. и бранилац _му 1) због повреде