Branič

ПИТАЊЕ РОКА ЗА ИЗЈАВУ ПРИЗИВА итд.

359

2. Најзад, државни тужилац добива призив одн. оправдање призива окривљеника на одговор тј. на давање противразлога, те разлозима окривљениковим он може да противстави своје разлоге. Тако, да у призивној седници одн. на претресу, ако нема призива државног тужиоца, оно ни призив окривљеника не остаје без одговора. Државни тужилац, ако не даје свој призив., парира на призив окривљеника својим одговором. Постоји и супротно мишљење. По њему рок за призив дрзкавног тужиоца и код осуђујућих пресуда тече од дана достављања одн. од дана када за ту пресуду државни тужилац сазна,. пошто достављање није у закону предвиђено. Државни тужилац је изјављивао призив на осуђујуће пресуде на неколико месеци по објављивању истих, примивши списе ради давања противразлога по призиву окривљеника. У извесним случајевима државни тужилац је изјављивао призив чак и после тога рока, и то када му је Окружни суд као призивни, достављао списе у см. § 397 к. п. пре него што би изнео пресуду на одлучивање. Јасно је, међутим, да државном тужиоцу ни у једном ни у другом случају пресуде нису достављене ради изјаве правнога лека, већ у првом случају ради давања противразлога, а у другом случају ради припреме за призивну седницу. Код овога гледишта, које нам не изгледа исправно, намећу се извесна питања. Прво, када државном тужиоцу почиње и када се завршава рок за изјаву призива на осуђујуће пресуде Среских судова. Тај се моменат мора знати. У противном, никада се за једну осуђујућу пресуду не би могло знати да ли је правоснажна или не. Државни тужилац би у свако доба када му списи, који нису били код њега, дођу под руку, могао да изјави призив у року од три дана. Друго је питање, шта ће бити са оним пресудама где и окривљеник није изјавио призив, па списи никако не иду државном тужиоцу, јер му суд осуђујуће пресуде не доставља. Да ли су и када те пресуде правоснажне? По горњем мишљењу изгледало би да нису никада, јер кривични списи, било којим поводом, могу доћи државном тужиоцу, а он, изгледа може увек за три дана по пријему истих изјавити призив на пресуду. Пракса по овом питању није уједначена. Она не може ни да буде уједначена. Наш нови кривични поступак је двостепени поступак. Кривична пресуда Среског суда не може да оде даље од Окружног суда. Гледишта појединих Окружних судова разликују се потпуно. У једном истом Окружном суду мишљења се мењају и то тако да се дешавају случајеви да у току од три месеца буду донете једногласно две потпуно контрадикторне одлуке по једном истом случају. Наиме: По кривици М. Р. због дела из § 383 к.з. Срески суд у В. 0. донео је пресуду КПС 322/35 на дан 7. фебруара 1936 г. којом је осудио окр. М. Р. на 300 дин. новчане казне. Окривљеник је на пресуду изјавио и оправдао благовремено призив. Суд је доставио све списе државном тужиоцу у С. ради давања про-