Branič

358

„БРАНИЧ'

осуђујуће пресуде за горе поменута дела суд не доставља државном тужиоцу и ако овај није присуствовао објављивању. Према томе рок за изјаву призива државном тужиоцу у случају ослобађајућих пресуда Среских судова тече од дана доставе. У погледу осуђујућих пресуда, пошто достављање ових државном тужиоцу није предвиђено у § 388 од. III. к. п„ то ни рок за правни лек по њима не може тећи од дана достављања,, као што тече за ослобађајуће пресуде по § 394 од. II. к. п. Тај рок државном тужиоцу, који је у овоме случају изједначен са осталим странкама, тече од дана објављивања пресуде, без обзира да ли је државни тужилац присуствовао објављивању или не. Природно је да ће државни тужилац због оваквих одредаба у највећем броју случајева изгубити могућност да на осуђујуће пресуде употреби правни лек. Но, стање није ни из далека тако зло, као што то изгледа на први поглед. Дела која се гоне по званичној дужности, а која суде Срески судови, незнатна су или бар мањег значаја. Ако је казна изречена, макар она билаи мала, јавни интерес је углавном задовољен. Државно тужиоштво није у стању да води рачуна о свим изреченим пресудама код Среских судова. Због тога је наведеним прописима обезбеђена ефикасна контрола над ослобађајућим пресудама, где би јавни интерес могао да буде знатно више оштећен него код осуђујућих пресуда. Сем тога, кад се ради о важнијим случајевима, државни тужилац има могућности да, достављајући пријаву Среском суду на суђење, или сазнавши на који други начин да каква кривична пријава постоји, захтева да на претрес буде позван или тражи да му се по завршеном суђењу пресуда достави. На тај начин би државни тужилац сачувао законски рок за евентуалну изјаву призива. Најзад, не треба заборавити да Закон о Државном Тужиоштву у § 1. од. II. предвиђа функцију вршиоца дужности државног тужиоца код Среских судова, као и да такав вршилац дужности државног тужиоца у извесним нашим покрајинама и постоји. Он присуствује претресима и у могућности је да изјављује правне лекове и на осуђујућг пресуде. Установљење ових органа код судова где данас не постоје може се очекивати. Дође ли до тога, ово ће питање само по себи бити решено. Уз то, осуђујуће пресуде Среског суда, и поред оваквих. прописа подлежу расматрању и њихове грешке бивају кориговане. То се врши на два начина: 1. Окружни суд, расматрајући осуђујућу пресуду, било да је државни тужилац уложио призив или не, мора да води рачуна о стварној надлежности. Искључено је, дакле, да би Срески суд пресудио једно тешко кривично дело, и да та пресуда постане лравоснажна само због тога што није било призива државног тужиоца. Права окривљеника исто су тако заштићена и без призива државног тужиоца, јер суд о повреди материјалног закона на штету кривца води рачуна по службеној дужности. Искључено је да окризљеник, улажући призив на кривичну пресуду* .извојује за себе повољнију одлуку призивног суда само због тога што нема призива државног тужиоца.