Branič
I
364
»БРАНИЧ"
Др. М. Чубински, који је учествовао у комисији за израду пројекта Закона о кривичном судском поступку, мишљења је: да приватни учесник односно приватни тужилац нема араво жалбе на решење суда, којим се обустављају извиђаји, а то изводи из прописа § 96 од. пос. к. с. п. који се позива на од II § 108 к. с. п. а не и на одељак последњи истог зак. прописа, којим се даје право жалбе на решење суда о обустави истраге. По овој ствари исцрпно је изнео и своје мишљење у „Правничком гласнику" Цр. Јован Катурић, који као и прва тројица заступа гледиште: да прив. учесник одн. приватни тужилац има право жалбе на решење суда, којим се обустављају извиђаји. Ово закључује тумачећи граматички и логички односне прописе, али ипак закључује: „мора се узети, будући да Закон такву жалбу не искључује, да је иста допуштена с обзиром на општи пропис I од. § 328 к. п. по коме је жалба допуштена против свих решења где она Законом није нарочито искључена". Ми пак мислимо, да приватни учесник односно приватни тужилац има право жалбе на решење суда о обустави извиђаја, али не са разлога: да он на ово решење има право жалбе, јер закон такву жалбу не искључује, већ да он има право жалбе према § 96 од. II к.с.п. а који пропис гласи: „За обуставу извиђаја, колико се тиче приватног тужиоца или приватног учесника, вреди пропис § 108 од. II к.с.п.". То што овај пропис не каже: да за обуставу извиђаја вреди и одељак последњи § 108 к.с.п., којим се даје право жалбе на решење о обустави истраге, нема значаја. Одељак последњи § 108 к.с.п. је саставни део од. II § 108 к.с.п., јер он решава судбину решења донетог од стране суда тј. да ли се противу истог може војевати или не. Кад § 96 од. II к.с.п. каже: да за извиђаје вреди § 108 од. II к.с.п., то значи: да ће целокупан даљи поступак по донетом решењу на основу § 108 од. II к.с.п. вредети и за извиђаје, а одељак последњи § 108 к.с.п. регулише питање решења донетог по § 108 од. II к.с.п. а не и по одељку I истог законског прописа, па ће се исти одељак применити на сва решења донета у см. § 108 од. II к.с.п. Законодавац је у § 96 од. II к.с.п. рекао: да ће се за обуставу извиђаја применити § 108 од. II к.с.п., који је допуњен одељком последњим, јер да је законодавац хтео да искључи важност одељка последњег § 108 к.с.п. и за обуставу извиђаја он би то изрично рекао а не би допустио да се његова воља осујети § ом 328 к.с.п. по коме на сва решења суда има места жалби у колико закон исту не искључује. Као што смо видели то законик нигде није изрично забранио, па смо мишљења, да је законодавац био логичан кад у § 96 од. II к.с.п. није нарочито наглашавао, да за обуставу извиђаја важи и одељак последњи § 108 к.с.п. јер је он саставни део одељка другог истог законског прописа. За све оно што се регулише по одељку II § 108 к.с.п. мора вредети и одељак последњи истог законског прописа, па дакле и за обуставу извиђаја, јер по наређењу § 96 од. II к.с.п. за обуставу извиђаја вреди пропис § 108 од. II к.с.п. Доследно нашем предњем гледишту, као логична последица излази: да према § 108 од. последњи к.с.п. противу решења