Branič

НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА

407

Д-р Радоје Вукчевић, адвокат — Београд. НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА«) До сада су иступи у разним подручјима наше државе различито дефинисани, а та је разноликост уносила велику неједнакост између грађана. У Србији је био на снази иступни део старог казкеног законика из доба Кнеза Милоша. Тај је закон, иако не најстарији био ипак најбољи од свих сличних законика, који су се до сада одржали у нашој држави. Злогласни Бахов патент од 20 априла 1854 год. од Милошевог законика био је не само за 6 година старији, већ и много гори. Свакако, по својој суровости, од свих иступних прописа најгора је била ћесарска наредба за Босну и Херцеговину, издата у почетку светског рата. Између свих разних прописа на територији наше државе,, сваки је праввик могао уочити једну освовну разлику: Србијански законик садржавао је кривичне прописе, дочим су остали законици претстављали извесну мешавину између казнених и политичких одредаба. По савременим теоријама, најбољи су они закони који изгледају као кодифицирање народних схватања о односима између појединаца или између појединаца и друштва. Да је наш пројекат то правило пред очима имао, онда би он пре свега између кривичне и политичке стране једног закона повукао дубоку линију. Пројекат о иступима постао би кодекс по друштво најнезначајнијих кривичних дела, а политичке одредбе биле би остављене специјалним законима о заштити државе, зборовима, удружењима, изборима и томе сличном. Затим наш би пројекат остао без многих Бахових финеса, чија ће се тежина схватити тек онда, кад се са оваквим законом улети у живот. Наш пројекат је имао тешку судбину да пред законодавно тело буде изнет без довољно критике. Сама његова генеза претстављала је тешко рађање, јер су одбори мењани, допуњавани, мишљења о пројекту прибављана, па ипак на крају у пројекат је ушло само оно што су одабрали претсгавници Министарства унутрашњих послова. У самом законодавном одбору критика је скоро изостала, јер две странице текста колико износи извештај мањине, није могао довољно расветлити ниједан пропис, а камо ли закон од скоро три стотине параграфа. Иајвећим делом, управо у целом свом кривичном делу,. пројекат садржи скоро све старе иступне прописе. Ти су се прописи деценијама урезали у народна схватања, те је противу њих свака нарочита примедба потпуно излишна. Малим делом пројект садржи нове кривичне одредбе, које претстављају известан новитет, са којима се савремена криминалистика без икакве резерве може помирити. Знатан део пројекта садржавају прописи политичке природе, услед којих се закон о иступима извлачи са свог правог

* Реферат г. Д-р Радоја Вукчетка прочитан и примљен на седниик Одбора Адвокатске коморе у Београду од 25 VIII 1937 у смислу § 43 од. ЗЗакона о адвокатима, с тим да се публикује у Браничу.