Branič

НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА

413

се оваква радња у санкцији никада не може изједначити са безазленим причањем разних вести које могу бити истините, али по извесна лица онеспокојавајуће. Док, с једне стране, законодавац овој преступној, кадкада злочиначкој радњи, намеће природу иступа, он чак инкриминише непријављивање властима таквог случаја у који би могао посумњати. Кад отворимо кривични законик мивидимо, дајекажњиво само непријављивање припреме извршења каквог злочинства, али не и непријављивање самог извршења. Код преступа таква кажњивост је искључена, а тим пре она мора бити искључена код иступа, с обзиром на прописе о увреди и клевети који штите част свих, па и сумњивих лица. На тај начин појединци се доводе у безизлазно стање између две опасности § 297 и 301 К. з. с једне и § 150 Закона о иступима с друге стране. Мало је њих који би се у таквом вртлогу могли снаћи, а да не лупе главом о једну или другу законску баријеру. 9) Пропис из § 157 пројекта о иступима, прелази потпуно грађански домен. Након ступања на снагу § 383 Крив. зак. који инкриминише самовлашће, настала је прилична пометња код питања: шта да се ради у случају самовласног заузећа земљишта, Узрок пометње је био у томе, што је самовлашће у старом казненом законику било инкриминисано: као преступ у § 195, а као иступ у § 375а. Како је нови Кризични законик донет без главе о иступима, то су једни претпостављали да исгупно самовлашће није дерогирано, дочим су други заступали гледиште, да је § 383 К.з. дерогирао и § 195 и 375а старог кривичног законика. Спорно питање је расправљено од стране Касационог суда у корист прве тезе. Поред § 375а К. з. ми смо до сада имали и прописе о сметању поседа из новог Грађанског парничког поступка. Пропис из § 157 иступног пројекта, далеко је рационалнији и опсежнији од § 375а Каз. зак., чије је одредбе наследио. Али та обимност новог прописа из пројекта отвара врата за нов проблем: како да се помире одре ;бе из пројекта о иступима, са постојећим прописима из Грађанског поступка. По § 292 пројекта каже се које законске одребе престају важити услед контрадикције са новим законом. Међутим услед правила да се грађанске и кривичне одредбе не смеју мешати, у овом пропису нема ни помена о било каквој дерогацији грађанских одредаба. Иступни пропис доводи до права пре него грађански, али примена грађанских прописа лежи у рукама суда, који у примени права далеко стоји изнад управне власти. То ће све давати повода, да се једни грађани обраћају управним властима, услед § 157 закона о иступима, адруги судовима, на основу прописа о сметању поседа из грађанског парничког поступка. Све то мора изазвати не само различигу праксу, већ и сукобе између сутс:<е и управне власти, а закон никад не сме бити узрок ни различите праксе у истој држави, нити сукоба између њених власти. Да би све то избегли, ова се два закона без објашњења не могу један поред другога оставити. 10) По § 167 иступног пројекта за иступна дела официра и војних чиновника, војна власт неће изрицати казну затвора, већ само