Branič

НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА

417

закони не морају у свој текст преносити, нити могу противне одредбе доносити. Према томе, ни законодавна техника ни правна логика не могу да се помире са преношењем овог основног уставног прописа на крају § 37 Закона о иступима. Али то није све што нас задржава код овог прописа. У том пропису предвиђено је протеривање из извесног места или утеривање у извесно место до две године дана, и то не као споредна казна, поред затвора или новчане казне. Да би грађани били умирени, овај пропис предвиђа да се протеривање изриче само онда, кад се има узети да је учинилац извесног иступног дела у одређеном месту опасан за правни поредак, Кад прелистамо законски текст, па се задржимо на иступној кривици: распростирања лажних гласова, или испољавања непријатељског расположења не само према друштвеном поретку и држави, који су наше опшге добро, већ чак и према органима државних или самоуправних власти, — онда ћемо тек угледати Дамоклов мач који се може спустити на главе свих нас. Ми смо до сада кадкада наилазили на праксу, да се са државом изједначе лоједини кметози или најобичнији агенти. Чак смо имали случај пре кратког времена да се на једном обичном погребу убијају два, а рањавају три грађанина, само за то што је аутор посмртног некролога дотакао на једном месту приватан живот претседника општине. Незаконита пракса није имала свог оправдања ни у једном постојећем закону, али то што до сада ииједан диктатор није створио, сада ствара § 37 Закона о иступима. Тотално изједначење између наше домовине за коју је пало милион знаних и незнаних јунака с једне, и најобичнијег агента или сеоског кмета — с друге стране, сада је потпуно изведено. Казна протеривања или депортирања у нежељену општину може сада снаћи не само оне који су по државу штетни, већ чак и оне који стварају нерасположење према државним или самоуправним властима или органима ових власти. Ако се за једног носиоца Карађорђеве звезде са мачевима или једног патриоту који на рукама и данас носи трагове султанових или ћесарских ланаца, не може пронаћи никакво нерасположење према мајци Југославији, код свих њих неће бити тешко пронаћи нерасположење према кмету или агенту, који му пре ране зоре у стан улети, и својим незаконитим поступцима многе уставне одредбе погази. Кад доцније објаснимо ко казну изриче, онда ћемо видети да је овај пропис из Закона о иступима без заштите оставио све грађанске слободе, а изнад устава и грађанина уздигао самовољу несавесног сеоског кмета или полицијског агента. Бастиљска писма 1еЉе с!е сасће! била су мање зло, јер су она задавала страх само аристократима, а овај пропис биће страх и трепет за цео народ, па и саме законодавце, чим улете међу обичне грађане. Најзад, овом законском одредбом установљено је једно стање, за које смо се до сада сви питали: на основу ког законског прописа? Било је грађана насилно депортираних у места за која, можда, никада пре нису ни чули. Такво депортирање, без икаквог законског оправдања значи за сваког тешко ограничење слободе и поред принципа: нема казне без закона.