Branič

НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА

419

нови прописи, по којима је ова „споредна" казна обухватила сва места и свемогуће иступе. Отварање оваквих опасних врата, непостојање никаквих санкција противу злоупотреба закона од стране управних власти и зависност управних власти од свих наредаба претпостављених чине илузорним све демократске тековине, које би биле уведене, па чак и само тајно гласање. Под исгим условима сличне би се последице јавиле и у Енглеској, а камо ли код нас где су правници у управној власти изузетак, по општинама ни то. IV. Политичка истуии 1) По §§ 60 и 61 Закона у иступима, кажњава се и умишљајно и нехатно неовлашћено давање података од значаја за војну одбрану или за сигурност државе, или било о раду или о члановима националних организација. На једном од највећих суђења у Државном суду за заглтиту државе, стручни органи из претеране ревности према својој отаџбини, као вештаци заступали су гледиште, да се ни места наших аеродрома не смеју странцима саопштити. И њима је свима јасно да се таква тајна не да очувати, као што се не може очувати ни тајна где се налази престоница једне државе. Службене новине свако може да чита, а у њима се увек говори о премештају особља и функције које се само на аеродрому обављају, и о лицитацијама које се само на аеродрому обављају. Поред тога аеродром је огромна пољана, која се из ваздуха може лако видети, и на коју се поред наших војних апарата спугатају и путнички авиони, свих држава, са којима имамо међународне конвенције. Кад се такво гледиште заступа од стране једног објективног форума, какав ће тек критеријум важити за општинске и управне власти кад се ради о лицу противу којега говоре разни политички разлози. Код овогпрописау очи пада и извесна истоветност са прописима из § 102 Крвичног законика, по којима се свесна односно умишљена радња ове природе кажњава робијом. Како кривични закон примењују судске власти, ми у судској независности имамо довољну гаранцију за савесну примену. Да ли међутим таква гаранција може постојати код иступа и зависног управног правосуђа и какав смисао може имати овај пропис, над се умишљајна издаја оптаџбине нигде ие кажњава као иступ, већ свугде као злочин. Кад је наш правни поредак у § 102 Крив. зак. далеко јаче заштићен, циљ овог иступног прописа могу бити: сваки интервју и сваки новинарски рад у иностранству. Иступни пропис не прави разлику да ли су излагања злонамерна или се прилике своје отаџбине излажу, не да се домовини нашкоди, већ да се помогне светској сарадњи и принципу људске слободе, којега ниједан патриотизам не може одстранити, Код овог дела неовлашћеног давања података странцима, кажњив је и нехат. Кад отворимо кривични законик ми видимо, да се само умишљена велеиздаја каж њава, а велеиздаја