Branič

САОПШТЕЊА

499

адвоката из*судске струке мнпго ефикасније и потпуно неповољно. Зато је Комора принуђена да констатује и то, да је у вршењу својих права и дужности по Зак. о адвокатима при једном овако важном и за правосуђе капиталном питању била привуђена да поступа потпуно необавештена и напамет, јер јој пројекат Зак. о судијама није био достављен, а приликом израде тога пројекта адвокатски ред преко својих институција у земљи није уопште био консултован.

Док се у пројекту новог Зак. о судијама питање услова за стицаше судијских звања у свима инстанцијама решава на горе изложени начин по коме се вршење адвокатуре уопште не сматра као довољна стручна и морална квалвфккација за учешће у конкурсу за та звања, |;дотле се пред међународвим правничким форумима овај проблем из основа друкчије и сматра и решава. Не улазећи у излагање компаративног прегледа из кога би се видело како је то питање решено код других културних народа и у њиховим законодавствима, јер су то опште познате ствари, Комора }е слободна скренути Господину Министру пажњу на резолуцију донету 6. септембра 1936 год. на VII Конгресу Међунаронде Уније адвоката одржаном у Бечу. У присуству 65 делегата држава: Египта, Белгије, Бразилије, Канаде, Кине Чехословачке, Финске, Француске, Шпаније, Југославије, Луксенбурга, Холандије Аустрије, Пољске, Румуније, Бугарске, Швајцарске, Угарске, и Уједињених Североамеричких Држава, после веома опсежне дискусије и стручних реферата, донета је резолуција по питањима „Основних принципа модерно грађанскоправне процедуре", у којој је, поред осталог, у тач. 2 као препорука свима државама света речено: „Судије се рекрутују из реда адвоката који, вршењем своје професије, пружају доказе њихове компетенције, (стручног знања). У другом реду, звање судије могу прибавити само искусни правници и то пошто путем конкурса и стручног испита осведоче нужна знања и то пред једном комисијом у којој је претстављен адвокатски ред."

Пројекат новог Закона о судијама не само да је далеко од гледишта израженог у овој резолуцији, већ је он напустио и систем који је код нас већ постојао као законско решење овога питања. Комори нису познати мотиви који су определили састављаче овога пројекта да овако поступе. Али без тога познавања јасно је и Комора то слободно може закључити, да ти мотиви са општим и принципијелним гледиштима немају ништа заједвичко, И не само то, већ су такви мотиви противни и интересима правосуђа, јер се из службовања у судијским редовима, без икаквог оправданог разлога искључује баш онај ред који као свој животни позив врши службу на самом делу правосуђа и коме се, самим тим, никако не може оспорити компетенција да на томе делу сарађује и у својству судије. Али овакво гледиште у пројекту, то је Комора принуђена да истакне, вређа читав адвокатски ред у земљи и сврстава вршење адвокатуре као занимање јавног поретка међу она лица, која нису стручна, ни квалификована да врше ону службу, коју тај ред по законима земаљским већ врши. Дело правосуђа није само изрицање пресуда, већ је оно садржано и у раду и пословању адвокатског реда, који у примени закона читавога живота учестује. Сваки спис ма које правне ствари, било пред којим судом, то несумњиво утврђује, јер он од првог редног броја, па до последњег, садржи правно пословање адвокатског сталежа Уздржавајући се да изложи све разлоге, јер то није ни потребно, Комора протествује противу оваквих намера садржаних у пројекту Закона о судијама и моли Господина Министра правде да учини што је у могућности, да се овакве његове одредбе не озаконе. Секретар, * Претседник, Драг. Ивковик, с. р. Владимир Св, Симић, с. р.