Branič

500

,Б Р А Н И Ч"

Господину Минисшру Правде. Међу пропигима нових закона који су на нашој територији стуиили у примену, налази се и пропис из § 20 Зак. о извршењу и обезбеђењу. По том пропису извршење нли обезбеђење противу самоуправних тела и социјално корисних установа, могући су само за оне објекте „који се без повреде непосредних јавних интереса могу употребити за намирење веровника". Који имовински предмети долазе у категорију објеката чије би отуђење угрозило непосредне јавне интересе, дају "овом законском пропису државне управне власти у колико то суд од њих затражи. Према досадањој пракси извесни судови такво мишљење од управне власти траже, а извесни и без тога одлуке доносе. И у једном и у другом случају било непосредно, без консултовања, или услед погрешног мишљења управне власти, судови по траженим забранама доносе негативна решења, а управне власти негативне одлуке у поступку извршења. По тој досадањој пракси и судских и управних власти како обезбеђења тако и извршења према самоуправним телима остају немогући, иако је уосталом овај законски пропис добио за сада своју важност само за извршеша, али не и за обезбеђења. Кад извршне судске пресуде остају без дејства, овда постају беспредметни и сви спорови противу самоуправних тела, који се не воде само ради утврђења, већ ради остварења оспореног права. Разлог оваквом стању лежи у томе, што и судске и управне власти све објекте, били они покретни или непокретни, сва примања без обзира на основ, све новчане вредности као и све што може чинити позицију самоуправног буџета, — 5 брајају у ред објеката заштићених прописом из § 20 поменутог закона. 1) Привилегија из овог прописа распростире се само на саставне делове имовине самоуправних тела, који се без повреде непосредних јавних интереса не могу за обезбеђење и извршење употребити. У тај ред спадају они имовински предмети без којих је пословање самоуправних тела не само отежано, већ онемогућено. У такве предмети дошли би канцеларијски намештај и прибори, без којих се не може администрација водити, трамвајске шине, водоводна постројења, музеји, библиотеке, хигијенске установе и томе слично. Међутим у ред таквих објеката никад не долазе аутомобили и луксузни фијакери којима се возе општински функционери, готов новац или хартије од вредности, примања од осветљења, водоводних такса или било чега другог. У ред таквих објеката не долазе чак ни куће, у којима су општине смештене. Све ово са разлога што општина без штете за јавни интерес може да уредује и у туђој кући исто онако као и у властитој. Разлика је само у томе, што за туђу кућу мора плаћати закупнину а за властиту не. 2) Сва примања која једно самоуправно тело својим буџетом предвиди, као на пр. примања за воду и осветљење која се уплаћују преко појединнх новчаних завода, или се плаћају од стране већих државних надлештава,—не потпадају под заштиту из § 20. Закона о извршењу и обезбеђењу. Примања такве врсте нису пресудне за функционисање једног самоуправног тела, јер се често дешава да та примања не буду остварена у предвиђеном износу, па ипак услед тога не престаје функционисање самоуправних тела, која остају без обзира на остварени обим бзџета. Буџетски дефицити који на овај начин законитом наплатом по законском титулусу буду настали, самоуправна ће тела попуњавати или вирманисањем или зајмом или новим дажбинама. Кад би друкчије било онда самоуправна тела исплату једне обавезе за коју већ постоји извршна судска пресуда, не би никад у свој буџет уносила, па би тим самим сваку судску пресуду неизвршивом правила.

Како се овај пропис у разним деловима државе различито примењује, иако примена за целу државу мора бити једнака, а како се на територији бивше Краљевине Србије обезбеђење и извршење према самоуправним телима онемогућава, неопходно је потребно да се за § 20 Закона о извршењу и обезбеђењу донесе меродавно тумачење које би важило за целу државу, па је Комори част умолити Господина Министра да изволи изискати аутентично тумачење овог законског прописа, које би важнло за целу државу. Ако би ово тумачење одобрило досадашњу пракоу у границама бивше Краљевине Србије, онда се свим адвокатима намеће дужност, да својим клиентима саветују, да се опрезно упушгају у пословне односе са самоуправним те-