Branič

СУДСКА ПРАКСА

541

узехи, да предњи споразум о надлежности суда у Трсту не може опстати, као противан прописима јавно-правног карактера — § 13 гр. зак., па је суд с об^иром на напред изложено и пропис § 67 гр. п. п. одлучио као у диспозитиву закључка". Противу овог закључка тужено осигуравајуће друштво уложило је рекурс са разлога као у одговору на тужбу и допуном да се одобрење Мин. Трговине и Индустрије не може односити на спорни случај пошто је уговор о осигурању закључен 1923 год. а одобрење Мин. Трговине и Индустрије од 1926 год. па не би могло имати ретроактивну снагу. Београдски Апелациони Суд као рекурсни закључком својим од 9-1^-937 П.—566|37 уважио је рекурс туженика и нападнути закључак Трговачког Суда од 2-111-937 По—1291 преиначио нашавши да за расправљање и пресуђење по овој правној ствари није надлежан Београдски Трговачки Суд са разлога: „из поднетог доказа полисе осигурања живота, приложеног уз тужбу види се, да је првотуженик Н. Н. осигуравајуће друштво из Трста са својим осигураником тужиоцем постигао споразум, да за све спорове, проистекле из уговора о осигурању, а поведене противу пом. осигуравајућег друштва стварно суди надлежан суд у Трсту; а из приложеног овереног уговора види се, да је осигураник Душан односну своју полису осигурања пренео на тужиљу. Према томе када је сходно § 13 грађ. зак. у в. § 101 гр. н. п. утврђен споразум странака у погледу надлежности суда у Трсту, основан је приговор туженог друштва, да за расправљање и пресуђење по овом спору није надлежан Трговачки суд у Београду*. Противу овог закључка Београдског Апеланионог Суда тужилачка страна уложила је ревизиони рекурс Касационом Суду наводећи да је нападнутим закључком повређен основни принцип материјалног права изражен у § 13 грађ. зак.; да уговорена надлежност суда у Трсту нема правне важности с обзиром на чл. 2 тач. 5 зак. о акционарским друштвима пошто је овај пропис јавно-правног карактера па и споразум о надлежности не може произвести правно дејство. По ревизионом рекурсу тужилачке стране Касациони Суд у Београду закључком својим Рек—415/37 од 20 септембра 1937 године уважио је ревизиони рекурс тужилачке стране и закључак Апелационог Суда у Београду Пл—566—37 преиначио тако да гласи; „да је за расправљање и пресуђење по овој правној ствари надлежан Трговачки суд у Београду са разлога: „Основани су рекурснн наводи оба заступника тужиље, да је пресуда призивног суда заснована на погрешној правној оцени и примени закона, са разлога: што је погрешно налажење призивног суда да је у см. § 13 грађ. зак. споразум о надлежности суда у Трсту обавезан у см. § 101 гр. п. п., када се из одобрења Министарства Трговине и Индустрије IV Бр. 4866|26, поднетог уз тужбу види, да је туженом осигуравајућем друштву дозвола за рад у нашој држави издата на основу чл. 92 зак. о акц. друштвима. По чл. 92 тач. 5 зак. о акц. друштв. заступништва страних акционарских друштава дужна су да у свима парницама које би се изродиле из послова које су закључила друштвена заступништва у нашој земљи признају надлежност наших закона и судова. Па како је у чл. 8 одобрења Мин. Трговине и Индустрије изрично наложено да ће за све евентуалне спорове тужено друштво морати да се повинује законима наше земље и наших судова, то и споразум у полиси о надлежности суда у Трсту, нема правне важности, нити са овог разлога има места истицању приговора да је за пресуђење ове парнице ненадлежан суд у нашој држави. Из 1 става чл, 92 зак. о акционар. друштвима види се да је употребљенизраз „дужан", што карактерише ову законску норму као јиз со§епз па с обзи ром на материју коју регулише, ова је одредба јавно-правног карактера, која с е не може вољом странака мењати — § 13 грађ. зак., те и уговорена надлежнос 1 суда у Трсту у см. § 101 грпп. нема правне важности, као противна прописима јавног права — § 13 грађ. зак. и тач. 5 чл. 92 зак. о акц. друштвима. Стога је Касациони суд а на основу § 620 грпп. одлучио као у диспози тиву*. Радмила Ј. Маринковић секретар Касационог суда у Београду.