Branič

558

„Б Р А Н И Ч*

нити ће успети да отклони све тешкоће у примени, поред тога што неће омогућити примену целокупне материје трговачког права, јер иста, као зависна од материјалног приватног права, није још изједначена. Нови Трговачки закон зналачки је и стручно објашњен у предговору г. Др. Расшовчана. Истакнуте су његове новине и његова отступања од ранијих одредаба и схватања, па се кроз предговор добија јасна престава о значају овог законодавног дела. Никола Расаоповић: Етажна својина, Правно уређење сувлзсника кућа у Краљевини Италији, Београд, 1937 стр. 70. Издање пишчево. Писац г. Расаоаовић претпоставио је оригиналном делу о етажној својини, превод прописа који се на етажну својину односе, како је она уређена у Италији, уз неопходна објашњења. Јер, овај закон дао је добре резултате, па како је питање етажне спојине и код нас актуелно, не стоји ништа на путу да се и наш законодавлц угледа на италијанског ако буде хтео ову материју да нормира. Скупоћа земљишта и несташица капитала разлог су да се нови сопственици удружују, како би заједничким снагама обезбедили себи становање у заједничкој згради. Томе до душе не стоје на путу одредбе нашег Грађанског законика, — §§ 215 и ост., као што умесно г. Расаоиоваћ примећује, али због многобројних односа које треба расправити, потребно је прописати особена правила. То нарочито због трећих лица — хипотекарних поверилаца. Неча збора да би се једним модерним законом о етажној својини дао нов полет градитељској делатности код нас, што би несумњиво у крајњој линији деловало на напредак наших градова и материјалне културе у опште. Кроз овај италијански закон и његов коментар види се сва компликованост проблема везаних за етажну својину: с једне стране требало је дефинисати ову својину и утврдити односе сувласника, а с друге стране, поставити њихове односе према трећим лицима, нарочито према хипотекарним повериоцима и државним властима. Све је то лепо нормирано у италијанском закону, а кроз стручан коментар г. Расаоповића види се сва важност и значај проблема везаних за етажну својину, те с тога не сумњамо да ће овај рад г. Расиоиовића наићи на разумевање код многобројних лица које етажна својина интересује, што ће несумњиво обезбедити успех овога коментара. Др. Дионис Година: Трговачки закон за Краљевину Југославију са образложењем Министарства правде. Београд, 1937. Издање штампарије „Светлост". Стр. 485. Наш колега г. Др. Година, који је успешно коментарисао неколико нозих закона, а нарочито Грађански парнични поступак, Ванпарнични поступак и Закон о извршењу и обезбеђењу, издао је Коментар Трговачког закона са образложењима Министарства правде и уз друга потребна објашњења која чине његов Коментар прегледним и лако употребљивим, нарочито за практичаре. У уводу дао је кратак преглед стања законодавства код нас до доношења новог Тргодачког закона и изложио је рад на изједначењу, објашњавајући и технику закона. Сматрао је за потребно да не улази теориски у предмет, већ су му излагања чисто практичне природе. Кроз Коментар г. Др. Године види се значај изједначења ове материје, која чека свој уводни закон, па како ће од Трговачког закона имати највише користи трговци и лица која са њима долазе у додир, то ће Коментар г. Др. Године драгоцено послужити тим практичарима којима је првенствено и намењен. Ј. М. Овадија : Именик места Краљевине Југославије. Београд, 1937. Издање пишчево. Стр. 308. Правни практичари, судије и адвокати имаЈу великих тешкоћа да се снађу у административној подели наше Државе с погледом на Срезове и Бановине и најближе поште, па осећајући тај недостатак г. Овадија је приредио именак места Краљевине Југославије у коме је по једном добро утврђеном систему омогућио свакоме да лако пронађе у којој се Бановини, коме Срезу и код које најближе поште налази дотично место. Пошто је претходно изложио свих девет Бановина са свима Срезовима, прешао је на списак места, упућујући читаоца ва Бановине и Срезове напред означене, али је зато поред свакога места означио најближу пошту.