Branič

П Р И К А 3 И

559

Због своје практичности и прегледности не сумњамо да ће ова књига дати добре резултате и корисно послужити нарочито правним практичарима. Недељко М. Недељковић: Побацивање у Кривичном праву. Прештампано из Полиције за август—септембар 1937 год. Писац г. Недељковић, који се од дуже времена бави Кривичним правом, у овој краткој студији изложио је зналачки и прегледно праву материју која се односи на побацивања посматрану са кривично-правне тачке гледишта. На упоредној бази, почев од Старог света, Римског, Канонског, Германског и Енглеског права, писац је нарочито своја излагања управио на наше Југословенско законодавство, па је објаснио у чему се састоји радња побацивања, како се она манифестује у теорији и у пракси, у науци и у позитивном праву. Видимо да постоје разне теорије у погледу оправдања или неоправдања побацивања и да су се тим проблемом бавили значајни правници. Такође коистатујемо из пишчевих излагања, како се питање побачаја код нас поставља с погледом на наше позитивно право и то са судско-медицинске и са правне тачке гледишта. Писац је имао намеру више да објасни разне проблеме везане за побачај с погледом на постојеће позитивно право, него да цео проблем критички осмотри, ма да уз његова објашњења налазимо много његових оригиналних идеја и схватања. Питање побацивања није само кривично-правно већ и социјално у највишем степену, јер од решења тога питања зависи опстанак породица и жена — мајки. Између забране побацивања и строгог кажњавања, мудар законодавац мора изабрати један средњи систем, којим ће бити побацивање дозвољено у већем броју случајева и омогућено путем стручне лекарске интервенције. Јер, у противпом, побацивање, које се и даље практикује у врло великим размерама и поред тешких кривично-правних прописа, имаће за последицу многобројне нестручне интервенције, тајан рад, који угрожава опстанак жене као мајке и као стуба породице, која је излаже опасности смрги. Побацивање према томе, треба дозволити у великом броју случајева и то не само када то налаже медецинска наука, већ када су и социјални обзири у питању, пошто Држава исто тако има штете од многобројних незбринутих породица, као што има штете од напуштене деце, која стварају друштвени олош и пролетаријат. На ова размишљања упућује горња веома интересантна студија г. Недељковића, који је проблем побацивања веома сажето преставио и дао потребне основе за његово разумевање. Социолог из тога материјала може извући користан наук, јер је расправа замишљена са свом ширином и ако управљена на техничку и правну страну проблема. Др. Љубомир С. Дуканац: Основни проблеми порезивања, Београд, 1938 стр. 339. Издање пишчево. Наш млади колега г. Др. Љубомир С. Дуканац пружа нам један нов свој рад који поново потврђује његову стручност у питањима порезивања. Овога пута, он се није ограничио на технику посла, веп нам је изложио начела на којима порезивање почива, с погледом на стање науке од најранијих времена до данас. Тако смо добили једно стручно, научно и објективно дело, које, у времену све већих и тежих пореских терета, доноси објективна мерила за оне који нас опорезују и за нас који се од тих терета с правом бранимо. Порески стручњаци или назови стручњаци требало би да се са овим делом упознају, јер би можда тада било много мање пореских неправди, а ми који * порез плаћамо добро је да се са овим делом упознамо, да би се лакше бранили од неправедног опорезивања. Дело је подељено на шест поглавља: методолошки основи науке о фи нансијама, предмет науке о финансијама, циљ, оправдања и начела порезивања, привредни и политички проблеми порезивања, историјски развој порезивања и друштвени значај пореза. Тако, усвојивши један логички метод излагања, писац нас постепено уводи у суштину постављеног проблема, уз веома детаљну научну аргументацију. За нас нестручњаке у пореским питањима најинтересантнији ја онај део који се односи на циљ, оправдање и начела иорезивања и на порески морал. Овај заиста специјални морал, према пишчевим излагањима (стр. 318 и ост), објашњава се на два начина: учењима две школе, психолошком и социолошком. „Порески морал (по првом схватању) биће у толико виши, у колико човечији разум буде био савршенији и у колико човек буде био више запојен моралним начелима. Супротно је гледиште социолога који сматрају да проблем пореског