Branič

578

„Б Р А Н И Ч"

вештаци не би могли да изводе доказе ради пречишћавања спорних чињеница а на име, да преслушавају странке, сведоке, да изводе доказе исправама и да оцењују пуноважност исправа. Кад би ови вештаци прешли ову границу могло би се узети, да су они обавили један посао који не спада у круг њиховог рада. Отуда би се могло нападати пред судом вештачење ако одступа од стварног пречишћеног и утврђеног чињеничног стања т. ј. ако вештачење није засновано на бази оваквог чињеничног стања. Несумњиво, ако је чињенично стање јасно и пречишћено међу странкама, онда суд може прихватити висину утврђене штете по слободној оцени. У томе случају као што смо горе изложили може се протокол овога вансудског вештачења узети као приватна исправа која потиче од странака. Поред осталога с обзиром на све напред изнето, ово се вештачење може и код нас побијати судским путем, ако су ови вештаци решавали чисто правна питања. Најзад ако би ови вештаци били апсолутно нестручни, а странке су биле у заблуди у погледу њихове стручности. У свима оваквим случајевима суд може да нареди ново вештачење од стране судских вештака, које сам суд одреди као такве. Наравно да се ови вештаци могу служити ранијим вештачењем као полазним за своје вештачење, а у осталом и да би контролисали сам рад ранијих вештака. Овом приликом можемо и то да наведемо да наш законодавац као ни немачки не забрањује уговарање избраних судова код оваквих случајева. Само то до сад није било уобичајено, мада код великих и деликатних осигурања можда би било практично и корисно, јер код великих осигурања код спорних случајева често се пута и не долази до именовања ових вештака, већ се одмах иде директно на суд. Испоставило се у оваквим случајевима, да се овакви спорови отегну у недоглед и да обичне професионалне судије немају довољно специјално стручног знања из ове материје, те је у таквим случајевима ипак боље решење оваквог спора препустити избраним судовима избратим међу стручњацима за осигурање. У већини општих услова свих осигуравајућих друштава забрањује се подизање тужбе пред редовним судом, док се не спроведе овај поступак вештачења. Поставља се питање, шта ће бити ако једна од странака подигне директну тужбу пред судом не приступајући овоме претходном вештачењу. Узмимо да је то осигураник. Може ли осигурач том приликом истаћи приговор недопустивости редовног правног пута, или ненадлежности редовног суда или као по аустријском законику приговор преурањеног тужбеног захтева. Што се тиче прва два приговора, она се ни у коме случају не могу истаћи, јер ово вештачење не предвиђа никакав специјалан суд који има као изузетан да расправи спор из осигурања. Ми смо већ напред рекли, шта је у ствари ово вештачење. Што се тиче мериторног пригозора преурањеног тужбеног захтева мислим, да се ни он не би могао истаћи. Кад већ сам осигураник подиже тужбу противу осигурача има се узети, да је чињеничко стање међу њима спорно, управо, да се не зна шта је предмет вештачења. Значи имали би се изводити докази, што се