Branič
ПРЕДЛОГ ЗА СОЦИЈАЛНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ АДВОКАТА
7
оењу да њима лично осигурање није ништа потребно. Све ово нагонУна закључак да се мора тражити сасвим нова база и нов начин за постигнуће интегралног осигурања адвокатског реда. Морам указати да су сва социјална осигурања принудног каоактера. Када би се обезбеђење у болести, старости и обезбеђење городичних пензија оставило слободном одлучивању појединаца, онда се никада не би дошло до идеје социјалног осигурања, већ би имали стање како је до пре рата владало у нашем друштву. Како се, међутим, и наше друштво развија у смислу социјалног организовања, а њему је основа друштвена солидарност појединаца, то је и у нашој држави донето неколико великих закона о социјалном осигурању. Раније донет је Закон о осигурању радника у болести. У најновије време донет је Закон о пензионом осигурању радника. 1933 године донет је Закон о осигурању службеника, а у Службеним новинама од 29. новембра 1937. г. бр. 272 обнародована је Уредба о пензионом осигурању службеника, којим је пензионо осигурање службеника по Закону о пензионом осигурању проширено на све приватне службенике. Ова осигурања спроведена су по принципу принудног осигурања. Средства за ова осигурања дају и осигураници и њихови послодавци и то често послодавци више од осигураника. Сва ова осигурања спроведена су са учешћем државе, јер само статутом, прописаним од стране државе, могла су бити организована и спроведена. Јасно је, да и осигурање адвоката мора бити принудно са помоћу државе и са материјалним доприносом не само од стране адвоката, већ и од стране њихових послодаваца—парничара. Размишљајући о проблему осигурања адвоката, поред предњих констатација да је оно могуће једино са помоћу државе, принудним путем, и на основу материјалних доприноса и адвоката и њихових послодаваца-парничара, тражио сам ближу форму и начин организовања овога осигурања. Материјалан извор за ово осигурање нашао би се у једној такси која би се плаћала на сва акта и парничне радње код свих судова у земљи, која су акта и радње већ оптерећене државном таксом. Да би се израчунао износ ових такса, потребно је да се детаљно, по принципима математике осигурања, израчуна потребан годишњи допринос за осигурање свих адвоката у земљи. Затим, потребно је прибавити детаљне податке од Министарства финансија о суми такса које се наплаћују по кривичним, грађанским и административним споровима. На основу тих података изнашао би се проценат оптерећења већ постојећих државних такса, те би се могла у детаље израдити тарифа о томе оптерећењу за рачун пензионог осигурања адвоката. Вршећи прорачуне на основу података које сам могао прибавити, који свакако не могу послужити за стварну базу, дошао сам до убеђења да би то оптерећење било незнатно за поједине парничаре. Нарочито би било незнатно за ситније парнице, док код великих парница не би претстављало такође никакав знатан терет за крупне парничаре. Тај допринос би се кретао од Дин. 1. па навише, а плаћао би се заједно са државном таксом.
!