Branič
САМОВЛАШЋЕ КАО ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
9
правног поретка у држави. Нови Закон о кривично и грађанскосудском поступку наметнуо је адвокатима и обавезу бесплатног заступања и одбране сиромашних. Адвокати ову своју дужност врше са пуном вољом као што врше и послове за награду. Познати су многи примери да су адвокати оставили све своје послове за 15—20 и више дана да би бесплатно, као браниоци по званичној дужности, учествовали на суђењу пред Државним судом, а и осталим судовима. Па када адвокати врше једну јавну функцију, када земаљски закони налажу њима да бесплатно раде послове баш у интересу обезбеђења правног поретка у земљи и правилног функционисања судства и примене закона, онда адвокатски ред може очекивати разумевање надлежних за његово социјално осигурање на горе изложен начин, бар са толико исто лрава и основа са колико су остали друштвени редови апеловали на државу ради обезбеђења свога социјалног осигурања. Потребно је још да напоменем, да сам на ову идеју дошао још пре три године, али да су привредне прилике у земљи биле такве да би ова идеја наишла на много већу опозицију но што је ова данас. Тада смо се налазили још у току велике економске кризе, ма да је било знакова да је она на измаку. Данас се налазимо у добра привредног просперитета. Овај просперитет омогућује надлежнима да скину са дневнога реда једно тешко наслеђе, које је оставио поратни привредни поремећај, а за њим настала криза, а то је питање ликвидације земљорадничких дугова. Држава је била оспособљена да поднесе знатну жртву ради решења тога питања. Управљачи државе одважили су се, као што сам горе навео, и на спровођење социјалног осигурања разних друштвених редова, знајући велики значај социјалног осигурања за мир, спокојство и материјалну егзистенцију нашега друштва. Не смемо веровати да надлежни после свега овога не би имали пуног разумевања и за потребу и зкачај ефикасног социјалног осигурања адвокатског реда, утолико пре, што је обавезно осигурање адвокатског реда као основно начело, већ садржано у Закону о адвокатима од 1929. год.
Ник. И. Гајаћ, члан Управе града Београда. С 4МОВЛАШЋЕ КАО ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЕЛА Ма колико се кодификатори трудили, да у одговарајуће кодексе издвоје и сложе само ону материју, која према подели права спада у дотичну област, на пример, ако се ради о кривичном Законику да се у њега унесу одредбе само из области кривичног права, а ако се ради о грађанском Законику, онда само одредбе из грађанског права итд. — ипак је било случајева, а и данас их још увек има, да се у норми једног Законика који треба да обухвати материју једног права уносе одредбе из области сасвим