Branič

СУДСКА ПРАКСА

СУДСКАПРАКСА Из праксе Апелационог суда у Новојв Саду. Г. Бранко Јевремовић, судија Апелационог суда у Н. Саду доставио нам је следеће одлуке које објављујемо као и оне раније. 35. — За иримену квалификације дела из § 172. од.2. к. з. аошребно је, да оишужена иобачај иочини у тше случајева. (Кре 75/1937. од 30. августа 1937. г.). Окружни суд у С. пресудом својом Бр.Кзп. 668/934 од 18. децембра 1936. г„ прогласио је кривим 1) уд. Д. И. рођ. Л. Р. што је почетком августа 1934. г. на захтев Л. Ј. која је била у трећем месецу трудноће у свом стану исту убола неким тврдим предметом у материцу у намери да јој плодизбаци уз награду од 50 динара што је и постигла, јер је настало крварење и побачај плода, дакле је трудној жени на њен захтев учинила да ова плод побаци уз нагрдду од 50 дин. чиме је починила злочин побачаја из § 172. од. 2. к. з.; 2) Л. Ј. што је почетком августа 1934. г. у Б. по иаговору Д. А. захтевала и допустила уд. Д. И. да над њом изврши побачај тромесечног плода уз награду од 50 дин. дакле је као трудна жена захтевала и допустма да јој други њен плод побаци, чиме је починила преступ из § 171, од. 1. к. з. и 3) Д. А. што је крајем јула 1934. г. у С. умишљајем наговорио опт. Л. Ј. да плод побаци, претећи јој да ће је у противном случају напустити, дакле, је умишљајно трудну жену наговорио, да захтева да се над њом изврши побачај плода, што се и догодило чиме је починио преступ из § 171. од. 1. к. з. у в. § 34. од. 1. к. з. па се због ових дела осуђује: 1) Опт. уд. Д. И. рођ. Л. Р. на основу § 171. од. 2. к. з. применом § 70. к. з. на казну робије у трајању од 1 године; по § 46. к. з. и на губитак часних права кроз годину дана; 2) опт. Л. Ј. на основу § 171. од. 1. к. з. примеком § 70. к, з. на казну затвора у трајању 30 дана; 3) опт. Д, А. на основу §171. од. 1. к. з. и § 31. од. 1. к. з. применом § 70. к. з. на казну затвора у трајању 30 дана итд. До овакве пресуде окружни суд је дошро , на основу доказног поступка, преслушања опт. уд. Д. И., Л. Ј. и Д. А. извештаја градске болнице и прогласио их кривим за наведена дела узимајући свима оптуженима олакшицу добро владање, а оат. Л. Ј. и признање, те им одмерио казне као напред, не уважив одбрану опт. уд. Д, И. и Д. А. За овим је оделење Б. Беогоадског Касационог суда у Н. Саду донело ову пресуду, Касациони суд нз службене дужности позивом на § 338. од 5. к.п. а због повреде материјалног закона из § 337. бр. 2. к. п. поништава пресуду Окружног суда у погледу уд. Д. И. рођ. Л. Р. те позивом на § 346. бр. 3. к. п. и то што се тиче квалификације дела и са тим у вези одмеравања казне, те оптужену уд. Д. И. рођ. Л. Р. оглашује кривом за дело из § 172. од. 1. к. з., а које је описано у пресуда окружног суда, те је на основу § 172. од. 1. к. з. применом § 70. к. з. осуђује на казну строгог затвора од 10 (десет) месеци, казну губитка часних права отклања, а оотале правне лекове одбацује, остављзјући иначе пресуду окружног суда нетакнуту, а са доле наведених разлога. Иротив пресуде окру^ног суда изјавила је опт. уд. Д. И. рођ. Л. Р. ревизију и призив, које правне> лекове није оправдала, нити је у самој изјави појединце, јасно и одређено иазначила повреде закона § 334. од. 1. к. п. и § 336. бр. 1.—10. и § 337. бр. 1.—3. к. п. или барем разговетним упућивањем или нарочито навела чињенице из којих проистичу повреде закона ("§ 340. од. 1. к. п.) па је стога Касациони суд овако изјављене правне лекове као недопуштене (§ 341. бр. 2. к. п.) а у смислу §§ 334. од. 1. и 345. од. 1. бр. 1. к. п. одбацио. Међутим расматрајући нападнуту пресуду поводом овог правног лека, Касациони суд је нашао, да је првостепени суд на штету оптужене повредио материјални закон § 337. бр. 2. к. п., када је на дело ове оптужене применио §172. °Д..2. к, з. у место квалификације из § 172. од. 1. к. з., која је с обзиром на то да је према меродавно установљеном чињеничном стању оптужена ова дела извршила свега у једном случају за 50 дин. награде, једино умесна, будући да је за примену квалификације из § 172. од. 2. к. з. по сталној пракси овог Касационог суда потребно да оптужена то дело почини у више случајева, јер то произлази из речи врши, што пак у предметној ствари није случај.